Nova Evropa

Рђава писца узме ва доброг. Он је умео да расповна лажни бисер од правога, У нашој књижевности он је изврсно осећао оно што је површно, оно што је лажно, оно што је настрано. Он је први обелоданио научничко и књижевничко полутанство Милана Милићевића и Милана, Јовановића, први обелоданио недовољну песничку искреност и дубину Змајеву, шрви обелоданио све што је било претеранога и неозбиљнога у усиљеној гениалности Лазе Костића, Он је исто тако осећао сваки педантизам, јер у педантизму има и површности и лажности и настраности. Он је први обелоданио педантизам филолошке критике и одмах повео рат с њоме.

Овакву самосталност и сигурност укуса имају само критичари од најбољег и најчистијет соја, — и зато Недић иде у њихов ред, поред свих својих једностраности и ускости,

Његов утицај у нашој књижевности био је неоспоран, Његови Судови, истина, нису се сви одржали. Он је покушао да поједине наше писце који су му изгледали подцењени подигне на виши рант. али ни 6 једним од тих писада није био срећне руке. Ни Јован Илић ни Каћански ни Шапчанин не стављају се данас у књижевној историји на онако високо место на какво их је Недић стављао, Али, ако његове похвале нису имале трајног дејства, имале су га његове покуде. Он је из основе променуо опште мишљење о Лави Костићу, о Милану Милићевићу, о Милану Јовановићу. Што се тиче Змаја, он није успео наметнути свету своје гледиште, да је Змај само стихотворац, али је једном за свагда учинио крај обожавању Змаја. После његове критике није се више веровало да је Змај наш највећи песник, па, се чак јавила сумња, да ли је он уопште велики песник, Најтрајнијег и најважнијег успеха имао је Недић у својој борби противу филолошке критике. О овом је свршио једном за свагда. После њега постало је јасно да је филолошко и историјско познавање књижевности једна ствар, а оцена књижевних дела друта, и да професори српског језика не морају бити добри критичари, Недић је прокрчио пут новој школи критичара који нису били филолози, прокрчио пут Богдану Поповићу и Јовану Скерлићу.

Он остаје у нас јединствени пример књижевног борца који обара стара гледишта и поставља нова, Он се није бојао никаквих ауторитета и смео да нападне највећа књижевна имена свога доба. У препиркама које је изазвао, смео је да стоји сам противу целога света, Он није имао уза се никакве котерије, и оно неколико личних пријатеља који су ишли с њиме, нису му били од велике помоћи. Он ће вероватно остати запамћен у том ставу борца, као један пусти витез или мускетар критике, који је у нашу књижевност упао из небуха, заметнуо кавгу на све стране, и с неколико хитрих удара очистио ва час терен око себе.

20.

Ми који смо га познавали лично, памтићемо та као човека. још више нето као књижевника, ма да га као књижевника ценимо врло

200