Nova Evropa

успеха и страха од војничких врлина италијанских Не због тога, али у општој свести свакога образованога човека, чак у свести широких народних маса Запада, постоји респект од велике италијанске цивилизације: од црквене цивилизације, од Ренесанса, од наука и уметности које у многоме чине основу данашње европске цивилизације. Било је случајева да су Американци, који су дошли на Конференцију са чистим принципима правде и истине и мислили да их до краја примене, да су и они били уздрмани у тим својим намерама оним импондерабилијама, цивилизације, по којима народи нису једнаки и не могу бити на равној нови. |

За име Југословена, осим малог броја стручњака, нико ниј знао пре овога рата. Они који су себи дали труда, сазнали су да то нису дивљаци, да нису ни на ступњу кавкаских јуначких племена штавише уверили су се, да је то народ од будућности, да у њему има лепих почетака цивилизације у неким шравцима. Највише их је импресионирала велика морална вредност Орбије, јуначка дела њене војске и огромна способност за пожртвовање. И то је био наш · главни ослонац за време рата и на Конференцији Мира. Те су врлине такође и културне вредности, јер свака велика врлина је културна вредност. Али је од тога до велике културне вредности за човечанство још далеко.

Просвећеност на коју мисле Западњаци, није у томе што бисмо имали већи или мањи проценат писмености. Одавно су мислени људи утврдили да има много формалистике писмености која врло мало вреди, Ја сам се прошлога, лета очигледно уверио колико мало вреди велики проценат писмености код Словенаца, И са њоме су им главе често празне, док у главама и нелисмених »балканских« сељака ври, јер имају народне свести, пуни су историјских традиција, имају своју вољу и одређену мисао. Није просвећеност ни у томе што бисмо поститли известан ступањ материјалне културе, и кад бисмо земљу прекрилили фабрикама, пако банкократи свуда у свету мисле да. је цивилизација у томе. Све то, разуме се, има извесне "вредности.

Пеихолошки је јасно, јер је дубоко усађено у људској природи, да се цене само они који највећим делом своје акције раде за целину. Свет тражи оно што њему треба. Тако и са међународним ауторитетом. Кад остали народи имаду користи у погледу идеја, у погледу проналазака, у погледу уметничких сензација, од наших људи, од великих људи чије су творевине и идеје издржале светску конкуренцију, онда ће се тек признати да смо равноправни ба цивилизованим народима, Ове друго, — и оно што су Чеси постигли, — само су етапе на томе путу.

На новим генерацијама је да учине те највише напоре, и да даду такву серију великих људи.

Не ваља сама, највиша цивилизација без везе са народом, бе5 дизања најширих народних слојева. Штавише, у њима баш треба најпре тражити највеће таленте, који ће оригинално народ предста-

474