Nova Evropa

бургу 1918. Право усхићење за скулштора изазвала је дирљива светковина, приређена у Академији приликом предаје од стране краљевића, Ђорђа, у име Српске Владе, попрсја покојне Др. Елси Интле Шкотском Народу, Замисао овог споменика незаборављеној кћери Шкотске породила се у глави самота уметника, и силина, визије, која тако карактерише његову уметност, имала је последицом да је погодио њен унутарњи лик иако је лично није познавао. Орби ишчекују дан када ће бити у могућности да понесу са собом један одлив овог попрсја, да би га поставили над гробницом у Крагујевцу, у којој леже покопане кости толиких британских жена које су отишле биле у Србију заједно са доктором Интле. Као што је рекао српски посланик при предаји попроја: »Сваки Орбин пролазећи крај њега скинуће захвално капу, а свака српска жена положиће цветак на њихов гроб«... E. H. R. Collings. <

»Уметник Мештровић је елементарна снага, и као такова он оличава, и изражава жеље и тежње једнога народа дуго неуслишена, али никад неклонула, Његово је дело бесмртно, и с њиме ће задобити и славити коначну победу Јужнословенска Мисао.«

К. W. Sefon-Watson.

Значај цивилизације за међународна питања.

Лондонски уговор од априла 1915 основни је узрок нашега неуспеха у Рапалу, Нисмо успели ни да спречимо да се он донесе нити да га доцније поништимо, иако су мењане сличне одредбе о територијама на, које је Грчка полагала право; штавише, и нама је испало за руком учинити да не вреде одредбе уговора између Савезника и Румуније, по којима је цео Банат припао био Румунији, као ни погодба под којом је она ушла у рат, уз наше Савезнике.

Учесници Париске Конференције често су у. разговорима, претресали све разлоте који су нам сметали да изменимо Лондонски Утовор, па како политичке прилике нису биле довољне да то потпуно објасне, осећало се да. има, још један разлог, који тежи у свести западњака али се нерадо помиње: не сматрају нас равноправнима у културном погледу, Више пута изгледало је да Лондонски Уговор не би смео бити ни донесен да смо ми, Југословени, високо културни народ, или да смо имали прошлост од високе цивилизације којом бисмо били утицали на развитак човечанства; конкретније говорећи, да смо Грци, славне јелинске цивилизације, или Италијани, који су имали периоду Ренесанса, онда се из респекта, према. општој људској свести не би, вероватно, смела над нама извршити онаква ампутација каква је извршена Лондонским Уговором.

Што се Италији повлађивало и повлађује, то није само зато што је велика и мнотољудна, и није, зна се сигурно, због војничких

473