Nova Evropa

траже да успоставимо ред и поредак, и препородимо народни живот у свима правцима, затекла су нашу господу неспремну и недораслузадатку. Ново поколење мораће непосредно из добрих својстава, иа душе сељака чртсти снагу, способност ц вољу за велики посао подизања мале земље на новим темељима. = МОЋ.

Не мислимо писати коментар овој песми. Али је потребно дати објашњење, зашто одступамо од посадашњег обичаја и објављујемо у нашем листу стихове. Ово чинимо утолико мање радо, што бу они случајно баш од уредника. Доносимо ову песму зато што је други нису хтели штампати. И држимо, стота, да. је потребно дати, уз њу и уз напомену која с њоме иде, и комалић њене историје, у неколико речи.

Она је била намењена да изађе, прво, у »Савременику«, кад. је полазио његов први број после ослобођења, почетком ове тодине. Али Г. М. Марјановић, тадањи уредник »Савременика«, коме је предата, с тим да буде штампана на уводном месту, вратио је рукопис убрзо натраг, с кратким писмом да он не може песму донети. Онда је предата уредништву »Српскот Књижевног Гласника«, за његов први број после рата, и Г. Слободан Јовановић ју је примио; али други уредник, Г. Богдан Поповић, није пристао да се она објави у »Гласнику«. У једном писму писцу, Г. Богдан Поповић је мотивисао своје непристајање, тиме што он не мисли »да треба. икота убити«.

Мени је стало било да ова песма угледа света стога што она садржи једно. песничко (или бар стиховано) искуство стечено У Рату и услед рата, Ти су стихови написани у иностранству, пре нето што се њихов писад вратио кући по закљученоме миру, и пре нето што се јавили знаци сељачких покрета, који су доцније узели одређеније облике у разним правцима. Изтледа нам сувишно побијати интерпретацију коју извесним речима у песми даје, на нашу жалост, Г. Богдан Поповић. »Ударање по тлави« у једној родољубивој песми не мора да значи. држимо, ударање у физичком CMHслу, као што и именовање појединих јавних људи може, држимо. имати и симболички смисао, и представљати принципе а не индивидуе. У нашем случају, и Т. Пашић и Г. Радић и сувише су познати, као носиоци извесних тежњи и представници неких својстава. (по нашем мишљењу, оних која су више негативна нето позитивна) наше расе, а да би им лично мотло било нашкодити било. помоћи истицање њихових имена у једној песмт. М. Ћ.

Књиге и листови.

»У гдуж и попреко кроз нашу отаџбину«.

Изгледа да ћемо добити, још пре књиге коју спрема Матица Хрватска (а 0 којој је известио у свом чланку T. Ј. Бенешић у 3. броју »Нове Европе«), водиче кроз Југославију, или бар згодан ма-

590