Nova Evropa

индустријалци, и мањи трговци и сеоски ситничари, те обртници, занатлије, и крчмари читаве државе, Да су имали право, доказано је тим што је Министарство захтјеване преинаке и предузело.

Из ових примјера, који неисцрпљују овај предмет, види се како су колебање и несталност, и непромишљеност, очитоване у одредбама Министарства Финансија, саме по себи раздраживале наше пучанство, а лако је разумјети да су овакове прилике израбљивале противничке новине и противничка агитација. Пред изборе за Уставотворну Скупштину пружала је овако доста материјала сама државна управа да узбуди и ојади душу нашега сељаштва,

У трговинској политици видимо исто, Министарство, 25. фебруара 1919, допустило је слободну трговину житом, стоком ит, д., а 25. марта исте године обуставило је сву трговину са непријатељским земљама и са Италијом, да 31. истога мјесеца опет дозволи без препрека извршење послова склопљених прије обуставе; да 1. маја исте године дигне забрану увозити талијанску робу, на коју се сад примјењује штавише минимална царинска тарифа; да 16, јула исте године дозволи увоз дјелова стројева, сировина и и. д, из непријатељских земаља ; да 27. октобра исте године дозволи извоз кожа (уз царину), живежа без царине, и т, д.; да 2. јануара 1920 опет забрани извоз сирових кожа из Хрватске и Славоније, а 27, септембра уопће из наше краљевине; да и Т, д, ит, д, Једна збрка, несталност и непромишљеност, која увелике штети и привредне кругове, и њихове консументе, и државу. — Истина је, тога сељаштво није непосредно толико осјетило као грађанство (трговци и обртнициј, али је сељаштво ово трзање и колебање осјетило посредно, као један од великих разлога поскупљењу обуће, одијела, и других његових потреба, Поглавито бијаху тиме озловољени мали трговци, који са сељаштвом долазе у дневни дотицај.

До мјесеца маја 1920, обављала је загребачка царинарница исправно и успјешно своје послове, Тога мјесеца освануше у царинарници царински посредници, који знадоше ствари тако удесити да нитко не може добити оцарињење робе ако се не послужи њима, и њима не плати оно што они захтијевају, А то су биле несразмјерне и огромне своте, тако да трговачко-обртничка комора рачуна да сваки такав посредник мјесечно заслужи, или боље заради, 2 до 300,000 к, Жртве ових посредника у најмањој су мјери велетрговци, јер они преваљују плаћене своте на продавца на мало, те овај мора да се упусти у мићење, јер иначе не добија лако своје робе оцарињене. Продавац на мало преваљује више плаћену цијену робе на купца и на сеоске ситничаре, а ови опет на сељака, Сви ови знаду да велики дио поскупљења робе долази од наметнутих нам царинских посредника, који по закону уопће нису потребни и не морају да се употребе. Код нас поготову, јер су сви наши трговци царињењу потпуно вични, Прилике код царинарница данас су тако удешене, да нитко не може доћи до царинских тисканица (бланкета) које треба испунити, јер ове имаду само царински посредници.

55