Nova Evropa

Јабозјохета, tojest Srbohrvati i Slovenci. Samo orijentacije radi spominjem, da mi simpatišemo više s oblikom nasledne monarhije i sa centralističkim uredjenjem, i to zbog toga, što je nosilac krune bio jedini ustavni faktor koji se, nesamo u svome 1. decembra 1918 izdatom proglasu već i u svojoj prestonoj besedi, pri otvaranju Ustavoftvorne Skupštine, stavio na stanovište potpune гаупоргауnosti narodnih maniina, i što su — za ove dveipol godine od prevrata __ baš samoupravne oblasti i njihovi organi pokazali preteran šovinizam, dok su gradjani narodnih manjina našli više raspoloženja i razumevanja za svoje žalbe i želje kod centralnih vlasti,

Narodne manjine želele bi, da im se u ustavu izrečno prizna i osigura potpuna politička ravnopravnost, Za to, drže, nije dovoljno ono što već sadrži nacrt ustava vlade i ustavnog odbora, tojest : da su »svi gradjani jednaki pred zakonom, i da svi uživaju jednaku pravnu zaštitu« ; jer će jednakost tek onda biti zajemčena, kad u ustavu bude stajalo, da su pred zakonom svi državljani jednaki, bez obzira na maternji jezik, na narodnost, i na veru, i da — što Je uvažio bio nacrt Dra, J. Smodlake — svi državljani pod jednakim uslovima uživaju i jednaka prava, ;

Radi boljes osiguranja te ravnopravnosti valjalo bi, dalje, u samom ustavu raščistiti pojmove urodjenog i prirodjenog državljanstva, s kojima operišu i jedan i drugi spomenuti nacrti, U njima se, naprimer, neslovenski prirodjeni državljanin isključuje od javnih zvanja za pet godina računajući od dana prirodjenja, Na taj bi se način, u zakonu o državljanstvu, svi oni državljani kojih se — u smislu ugovora o Miru — tiče pravo opcije, a koji to pravo nisu upotrebili, mogli proglasiti za prirodjene, i mogli bi se za pet godina, od dana kojeg opcija ističe, isključiti od svakog javnog zvanja ; dok bi, u izbornom zakonu, na isto vreme, a možda još i na duže, bili lišeni pasivnog izbornog prava, budući da nacrt ustavnog odbora prirodjenim državljanima daje samo aktivno pravo glasa, Mišljenja sam, da državljanstvo koje čovek dobija ipso facto usled proširenja države, dakle bez ikakve molbe ili naročitog rešenja, ne može spadati pod pojam prirodjenosti, pod kojim se — po današnjem shvatanju pravne nauke — razumeva ona pravna procedura kojom se jedan državljanin, otpušten iz jednog državljanstva, prima u drugo državljanstvo, Medjutim, one naše gradjane, koji imaju pravo opcije pa to pravo nisu upotrebili, ne mogu Austrija ili Madjarska da zadrže a naša država da odbije, oni dakle nisu prirodjeni, Izgleda nam, stoga, potrebno, da se tekst onog paragrala ustava gde se govori o državljanstvu sastavi ovako : »Državljanstvo je za celo područje države jedno i isto, Državljanima, koji su kao taki priznati samim činom sfupanja u život našeg ustava, smatraju se svi koji žive u granicama kraljevstva a pripadaju srpskohrvatskom i slovenačkom plemenu, kao i oni koji su druge narodnosti ali se nisu koristili pravom opcije, na osnovu medjunarodnih ugovora, na štetu naše države. O načinu kako se stiče, i kako se gubi, državljanstvo, doneće se naročiti zakon,« | i

<