Nova Evropa

Posle Vašingtonove i Linkolnove administracije, Vilsonova je bila jedna od najtežih. Vašington je imao da izvede ujedinjenje i revoluciju, i da stvori Sjedinjene Američke Države; Linkoln je imao da izdrži Gradjanski Rat, da reši robovsko pitanje, i da održi Ujedinjenje, dok je Vilson, u jednom velikom i apsurdnom istoriskom trenuiku kad je celokupna svetska kultura bila u pitanju, imao da pokaže unutra jedinstvo i, spolja, snagu jedne nove velike države koja internacijonalno misli i oseća, Veliki i plemeniti vojnik. medjunarodne pravde, i apostol! modernog demokratskog internacijonalizma, zajedno sa svojim narodom, sjajno je uspeo, a u opštu istoriju i u istoriju суоба naroda uneo je nekoliko najlepših stranica, Vilson je imao najviše demokratskog internacijonalizma, Budući i sam predstavnik jednog nacijonalnog grupisanja koje je samo sobom internacijonalno, jer obuhvata nacije celoga sveta, prirodno je bilo da će on, iz Amerike i preko Amerike, baciti na ceo svet i njegova pitanja jedan uistini internacijonalan pogled. I pokraj američkog ekonomskog i socijalnog gesla » Amerika prvo«, on je uspeo, od 1917 godine, da privoli svoje narodne mase na poklič »svet i čovečansivo prvo« i, u njemu, Amerika, To je bila perijoda američke istorije kad je u obim interesovanja i pažnje američkog naroda ušla i daleka Jermenska, i Sirija, i Djurdjijanska, i sve tako dalje do Kine, Šangaja, ruskih problema, i fako dalje, Posle toša, naročito u toku 1920 godine, u mnogome i zbog držanja evropskih sila, došla je reakcija, Republikanci su za vreme predsedničkih izbora i, ranije, u toku debate u Senatu, oko Pakta Društva Naroda, ubacili u američki socijalnopolitički život ponovo »Amerika prvo«, i u tome su uspeli. Vilson, posle nadčovečanskih napora, umoran i iscrpen, i u punome smislu raini invalid, odlazi u privatan život da, u miru i tišini jednog običnog američkog gradjanina, piše istoriju svojih velikih i teških osam godina, Harding dolazi za Atlanta novih teret4,

Ovom prilikom, kad jedna administracija odlazi a druga dolazi, naš narod treba da zapamti da je stara administracija, Vilsonova administracija, u mnogome zadužila naš narod, Vilson je u svojoj >»Por uci Senat u« (od 4. decembra 1917) pomenuo »oslobodjenje naroda Austro-Ugarske i narod4 balkanskih«, Kad je Austro-

(garska, još u decembru 1917 godine, tražila od Amerike posredo-.

vanje za mir, Vilson je u svojoj »Poruci Kongresuc« (od 8. januara 1919 godine), poznatoj širom celoga sveta pod imenom »Četrnaest Tačaka Mira«, u četrnajstom uslovu pomenuo i Srbiju koja se »ima evakuisati, okupirana teritorija obnoviti, i Srbiji dati slobodan i siguran izlaz na more«, Na Konferenciji Mira u Parizu, zatim u svome govoru u Njujorku, po povratku, pa u svojim govorima po Sjedinjenim Državama za »svečani referendum« naroda po pitanju Društva Narod4, i u svojim notama upućenim evropskim silama, i, najzad, sa svojom linijom u pitanju naših granica prema Italiji (»Vilsonova. linija«), — u svima tim prilikama stara je administracija radila, iskreno i nezainteresovano, sa ubedjenjem i bez ikakvih zadnjih socijalnih i ekonomskih misli, za naš narod i za njegova prava, Pod