Nova Evropa

Knjiga II, Broj 4. ___ 21. aprila, 1921

Југословенско струјање, М. М. Ракићу.

Оно што је велико и занимљиво у жалости наших најбољих људи за прошлошћу, у томе је, да се та прошлост неће више повратита, И да неће никад бити онаква каква је, умишљена или права, била, све ако се и, у једној тешкој и тужној успомени, врати, Жалост је ту, — она сведочи о нечему што је било, а чега више нема. Дакле, прошлости више нема,

У тој жалости појединца има много личног, Али би страшно било када би се и о томе још морале да губе речи. Важно је у тој жалости само оно што је опште; оно што појединац, и кад неће, мора да има и мора да покаже. То опште много покушава, и велико је избирало, Највише воли да се манифестује баш у оним појединцима, који су најбољи, најблагороднији, и највише одабрани, То ошште тражи димензија, Па је природно да их налази тамо где већ квалитети постоје,

У цртању посебних нота и нарочитих боја, што ће у скора времена да се провлаче кроз све што будемо као Југословени чинили и стварали, у средини и на основи лежаће бол једне сломљене и потопљене традиције, и ниједна грана занимања, и стварања вишега и бољега — од обичне песме па до пантеона —- неће бити поштеђена од доминантног утиска једне ма и најмање и најсмешније смрти, И то ће делима прелазних поколења дати свеже дражи, и неке неизвештачене лепоте, и жалост племенске прошлости, које одиста више нема и више неће бити, оплемениће тврдим и крутим господством наше духове, најдивније и оне које још непознате имамо, Природност овог феномена последица је целокупног дешавања, све је обузето њиме, и мртво и живо, и најмање и највеће, и појединац и целина, све што јесте,

Не треба много самоопажања и урођене критике, да човек ову истину призна, да ју сам у себи нађе и види. Она лежи као огроман ожиљак и бразготина испод једне озледе, А невидљива је само зато, што ни најсуптилнији инструменти не могу да мере душу, него само тело, SP MR : ; _

Жалост за прошлошћу, и мутни снови предака, што као мора леже на нама, све је то раскидано и расцепано, и по простору, и

121