Nova Evropa

ruskoj revoluciji, i to po nagovoru svojih prijatelja koji su želeli dobiti od Masarika sustavnu sintezu tolikih studija o Rusiji, Godine 1013 izašla je prva sveska na nemačkom jeziku: »Russland und Europa, Studien iber die geistigen Stromungen in Russland, Erste Folgde: Zur russischen Geschichts- und Religionsphilosophie, Soziologische Skizzen, (Erster Band, Jena 1913)« Ovo veliko delo stoji zasada nedovršeno, ali čini ipak utoliko celinu što su pojedina pogdlavlja u njemu zaokružena i izradjena do kraja, To je zapravo zbirka studija o svim novijim duševnim pokretima u Rusiji —_ uz svestran istorijski uvod, i konačno rezimovanje celokupne ruske filozolije, istorije i religije (u tome je težište čitave prve sveske). Druga sveska nije mi nažalost došla do rukd,

ж

Pola svoda života, kako rekosmo, posvetio je Masarik socijalnom pitanju i socijološkoj nauci, Zasluga je njegova, da je češki i slovenski svet upoznao s tom novom i najvažnijom granom filizožije, a zasluga mu je i u tom, Što nas je naučio, da i nacijonalna pitanja gledamo očima socijologa, pa prema tome i očima — etičara, Učenik mu Foustka veli, da Česi do Masarika nisu ni čuli bili za ime socijo-. logije. - + Ideju Ogista Konta prvog osnivača znanstvene socijologije, i Herberta Spensera, prvog usavršitelja njenog, preneo je Masarik u slovenski kulturni svet, U znaku socijologije započeo je on vrlo rano svoju naučnu karijeru na bečkom sveučilištu, sa spisom »Samoubijstvo kao socijalna pojava u masi u modernoj civilizaciji« {na nemačkom jeziku, godine 1881), u kojem obradjuje samoubijstvo kao produkt nesredjenih socijalnih prilika, No glavno mu delo na tom ·polju, o marksizmu, pokazuje tek koliko je duboko Masarik zaronio u tančine socijalnog problema sadašnjosti. · i

Socijalno pitanje, kaže se tu, to znači danas nemir i nezadovoljstvo, težnju i strah, nadu i očajanje tisuća i milijuna ljadi! U doba, dakle, kad jedni umiru od presitosti, a drugi od gladi, oseća Masarik svojom prvom dužnošću, da se svom snagom svog kritičkog i naučnog duha baci na proučavanje toga pitanja, i da temeljito obraсипа sa svim doktrinama koje su dotle o tome bile poslavljene, Uzimajući za naučno ishodište pozitivizam Ogista Konta odvaja se om oštrom kritikom nesamo od Konta, nego i od sviju dotadanjih filozola socijalizma koji su socijalno pitanje uzimali samo sa екоnomske i istorijsko-materijalističke strane, posvećujući naročitu pažnju socijalizmu kao filozolskoj težnji i praktično-socijalnoj struji. »Današnji socijalizam, svojom praksom i teorijom, goni svakog na геviziju svoje filozolije i svoga života«. Socijalizam je filozofsko i životno pitanje u isti mah; ono probija u svima granama života, u najraznijim oblicima: i u politici, i u umetnosti, i u nauci, Socijalizam nije tek »radničko« pitanje, nije pitanje jedne ili dveju društvenih klasa, ono je životni problem sviju nas. Pita se samo, kako ćemo da таћуаtimo do korena toga toliko razgranatog socijalnog pitanja?

174