Nova Evropa

Što označuje sveiska katastrofa koju danas proživljuje čovečanstvo: političko, ekonomsko, socijalno, kulturno razorenje Evrope? Zašto u svetskoj vojni nema pobedjenih ni pobednika? Zašto je pobeda dora od poraza? — Ruski boljševizam i poljski mesijanizam odgovaraju na ta pitanja naoko jednako: iz kategorije nacijonalnoga bitisanja mora čovečanstvo, neizbežno i pod pretnjom propasti, preći u drugu, višu kategoriju — svesvetskoga bitisanja. Nekada su narodi u nacijonalnim oblicima svoga bitisanja živeli slobodno i razvijali se, sada u njima umiru, guše se. To je slučaj gde povoji kolevke postaju samrtnim povojima. Čovečanstvo će sići u njima u grob, da onde ili istrune, ili će ih zbaciti sa sebe kao vaskrsli Lazar, i

*

Boljševizam utvrdjuje svesvetsko ujedinjenje na mržnji, Da su takvi pokušaji mogući, dokazuje svetski, medjunarodni rat, i još većma gradjanski rat, Čime se svršio prvi, to već znamo; možda ćemo uskoro doznati čime će se svršiti i drugi,

Mesijanizam utvrdjuje svetsko ujedinjenje na ljubavi, Pokušaja ovakva ujedinjenja do danas još nije bilo, jer je dosele u čovečjoj istoriji karakter vaselenosti nosilo jedino hrišćanstvo, a u hrišćanstvu je ljubav samo lično načelo, U mesijanizmu pak je ljubav lično i općenito načelo u isti mah, carstvo božje na zemlji kao i na nebu. To je nova zapoved ljubavi (»zavijed novuju daju vam«) i sjedinjenje IO i Jednakosti u bratstvu, Oca i Sina u Duhu, — to je Treći

avet,

* У =

»АроКаћрза« је konac istorije sveta. Evropa sve još hoće odlaganja: u tom je njezina slabost, Boljševizam hoće konac: u tom је njegova jačina, U »apokalipsu« ne veruje, no sam je apokaliptičan.

»

Pravi konac, svršetak svega — neće li on biti onaki kao što je slika toga konca, prvo iznutra, a onda i spolja? Ta zar se ne ponavlja i u ovaj čas pred našim očima orijaška vizija Patmosa? Ne izdišemo li mi od straha pred nesrećama što se spremaju profiv svemira? Ne svija li se naše unutrašnje nebo kao trstika? Ne postaje li naše sunce krvavo, naša voda otrovna? Ne ruši li se naš veliki Vavilon? I ne izlazi li »Bagrena zver« iz bezne — iz bezne naših srdaca?

*

Ako to što se danas dogadja zavisi samo od ljudi, onda za ljude ne bi bilo proštenja, ali ono ne zavisi samo o ljudma. Ljudi moraju nešto da rade u svrhu spasenja, — no nesamo ljudi, |

+

Dubina beskonačnog stradanja jeste dubina nenapunjene čaše, Još nikada nije čovečanstvo podizalo Bogu tako duboke čaše,

163

| || | | |