Nova Evropa
_ За напредак.
Има један општи узбудљиви немир у нама, Ако један подражај дуже траје, онда му навика брише утицај, јер изостаје првобитно трзање, Али наше гледање на ствари губи услед тога постепено
схватање разлике између правог и лажног.
Ко зна да ли у нама беше икада већег узнемирења него баш сад, Постајући објектима, ми радо заборављамо да је за једну добру оцену увек потребна подлога која се не колеба, Постојеће насилно кретање данас више није импутација, то је елеменат. Он је такав, то је његово, он живи по својим законима и правилима,
као нешто својствено, ново, и снажно,
Цртање завршетка, као исхода успеха или пропасти, није у вези са завршењем самим по себи, Где се радио непрекидности дешавања, које је тако велико да дрма целим човечанством, обелодањујући, са непознатим изданком, увек нове, свеже, и страховите енергије, ту не вреди мало мерило. Велико догађање које се обавља, нема протузаконитости нити неприродности. Високо изнад постојећих старих и придолазећих нових интереса, равнодушно и праведно као тежа, оно обара много тога у нама и око нас можда ми то више видимо и јаче осећамо —, али уједно ствара и нове могућности неког напредовања, успостављања као таковог.
Тражити изузетно спасавање, мртав угао, за време великог збивања, био би сигуран знак силаска у мрак. Што вреди свагде и за све, мора да вреди и овде и за нас, иначе не би вредело. Што је опће, и наше је, као што је и наше опће, а издељивање у формације и групе (данашњих народа и држава и класа), није стварност, него тек једна тежња за њом, А тежња има само једну главну особину: колико је јака. Квалитативна диференцирања отпадају, вреди она која је јача. Без тога нема одржања, Јер, ма како да се друштво цени удаљеним, другачијим, и на час изузетним, ипак, и у сваком случају, владају њиме основне и просте струје живота; јаче, и то је једини и врховни смисао! У тражењу јачег јесте одлучни и коначни регулатор. То је борба! Најаче значи све што хоће да значи. Најаче и права сврха И циљ, то је једно и исто,
У нејасном облику немира, нашег и опћег, стварно је тражење јачег. Живити се може само тако ако се даду и ослободе све постојеће силе. Свеједно је где их има и колике су, — за постизање сигурног успеха оклевања и опрезног чекања нема, Живот тражи од нас да дамо све наше снаге, најаче и најбоље,
Заталасавање порока и мана, светлуцање зала на површини, није доказ содома. Позитивно и негативно, врлине и неврлине, имају да изведу борбу на смрт и живот. То нема ко да води, и нико није позван да овде врши организовање целине, Све што постоји само су делови. А целина може да се сагради само из најачих делова, Позив историје упућен је на све, од најнезнатнијег до најваж-
165