Nova Evropa

Materijalističko shvatanje istorije, sa koša su stahovišta polazili šocijalistički teoretičari, ispoveđa, da je psihičko stahje pojava зекипдатпе рптоде, јег да је uslovljeno ekonomskimi stanjem, i da proizlazi iz njega, Čovek, kažu oni, pre svega treba hrane; kad je nema, on ogladni, a glad proizvodi reflekse u njegovu mozgu, i stvara odluke u njegovoj volji, Istina je, doduše, da psihičko stanje, direktnim ili indirektnim putem, vodi svoje poreklo od ekonomskih činilaca, ali ono se ipak javlja, živi, razvija, i deluje za sebe, Spoljni faktori samo doprinose da čovek dodje do ižvesnog saznanja, ali se ovo ne izgubi ni onda kad spoljni faktori prestanu delovati: Saznanje stečeno usled svetskog rata, naprimer, čovečanstvo neće nikada zaboraviti,

Karakter jedne rase vrlo je komplikovana pojava, On je rezultanta iz mnogo složenih komponenata, primarne i sekundarne važnosti, i njeda, pored ekonomskog stanja, stvaraju još i drugi činioci, kao: tradicije, klima, geografski položaj, ideološki nazori o svetu i životu, i t, d, Nejednakost raznih karaktera čini da izvesna dela, izvesni dogadjaji, i izvesne ideje razno deluju na psihu različitih rasa, U istoriji ima zato puno primera, Religija Isusa-Nazarećanina postala je, medju Romanima, iskićena i slikovita, u crkvama se ne pazi toliko na sadržaj koliko na formu; medju Germanima, naprotiv, ona je jednostavna, crkve su bez ukrasa, i glavna briga posvećuje se govoru propovednika; dok kod istočnih naroda, puna je neznabožačkih i mnogobožačkih primesa, Primer iz bliže prošlosti daje nam duhovni pokret u Nemačkoj, u sredini XIX veka, U jednom berliinskom hotelu, oko Bruna Bauera, iskupljali su se mladi radikali i demokrate, medju njima: Stirner, Mihajlo Bakunin, Karlo Marks, sve ljudi koji su malo kasnije igrali važne uloge u duhovnom životu Evrope, Taj kružok, inspirisan Fajerbahomi, nastavljao je ispredati ideje Hegelove filozofije, Jedan i isti kritički sistem prošao je bio kroz mozak pripadnika različitih rasa, i evo kako se u njima теПеКНгао,

Stirner, Nemac, napisao je evandjelje individualizma, uzdigao је do apsurđa svoje Ja, obarajući cilj opštanka društva i države, a dajući pojedincu samo onoliko prava i vrednosti koliko ima snađe, [»Snaga je pravo, Pravo je dotle pravo dokle ima i snage, Ris ima pravo da me napadne, ja imam pravo da se branim, dakle obojica smo u pravu, Imam pravo da srušim Hrista i Boga, ako mogu, Imam pravo da činim štetu, ako se ne bojim da je ko meni ne učini, Sam sudim o svom pravu, ı niko ne postoji пада me, Ja sam Bogl«)

Marks, Židov, postavlja svoj sistem na ekonomsku bazu, kritikuje privrednu politiku sa klasnog i filozofsko-dijalektičkoš stanovišta, izvodi revoluciju u ekonomskim doktrinama, ekonomiju kao nauku postavlja na sasvim nove temelje, analizira istorijski razvitak društva, daje mu novu orijentaciju i predvidja ono što se danas pred nama svima, na socijalnom polju, odigrava, Marks vidi kroz celu istoriju borbu klasa, konstatuje da je osovina oko koje se ta borba vodila — privatna svojina vladajuće klase u pojedinim epohama istorije, i predvidja, najzad, klasni antagonizam za-

167