Nova Evropa

lesno, moralno, i intelektualno, ili, preživivši, da postaju nepomirljivi neprijatelji svega što potseća na prošlost, bilo to dobro ili zlo, Tim se stvara jedan društveni Нр, Кој пе zna šta hoće, jedino što zna, to je neđativno, mržnja. Ona je najači elemenat njegova duševnog

Života, |

· To je jedna žalosna socijološka hipoteza, Da li treba tu štogod pomoći, ili fatalno »laissez faire laissez passer« ? Socijalna statika je neka vrsta empirijske socijolodije, — u njoj vidimo medjusobno akciju i interakciju socijalnih pojava, Socijalna dinamika je racijonalna socijolodija, — ona ima više hipoteza, ali u njoj je i mogućnost eksperimentisanja : stvaranje uzroka da iza nješa nastupi posledica, otklanjanje uzroka, da se otkloni posledica, To socijologiju stavlja u red egzaktnih nauka, U njoj ljudska volja zauzima vodeće mesto, a to je još jedan dokaz da smo mi nesamo kovači svoje sreće nego i tvorci sreće budućih pokolenja, jer mi stvaramo premise, a neminovnost zaključka osetiće oni što dolaze za nama,

Da smo malo više svesni moralne odgovornosti pred buduć-

nošću, to bi bila korektura svega našeg delovanja,

Prag, o Jovan Kršić, stud, phil,

Омладина у кризи,

У броју 1. »Нове Европе« од ове године, у рубрици »Шта, се чује«, изречено је једно мишљење о нашим студентима, а уредништво је додало да се интересује »да ли ће наши студенти оставити

'оваково мишљење бев одговора«. Да ли ће се уредништво задово-

љити с индиректним одговором, кога је дала загребачка и београдска омладина уставши против имена »ОХ О« и захтевајући од Конституанте »Југославију«“ Не верујем, јер тај одговор није довољан ником ко позна наше прилике и расположење међу омладином.

Знам, да ја не могу дати жељени одговор. Али могу покушати да изнесем, након неколико постављених опажања, зашто је овакав одговор данас тешко дати.

Најпре морам, жалибоже, да се потпуно придружим споменутом мишљењу у »Н. Е.«; писац добро опажа да »би требало шре света доказати да југословенско студентство постоји«. Мислим, да је то доиста немогуће доказати. Али је сасвим могуће доказати, да оно »као таково« — не постоји! Уистину, омладина је, барем формално, у великој својој већини, и с мало страначких разлика, југословенски оријентирана. 'о, међутим, никако не може бити доста, јер је то југословенство у највише случајева тек формално проведено, — оно постоји тек формално, без материјалног темеља. југословенског осећања. Ту, у ствари, постоје толике разлике, да, оне, поред осталих разлика, онемогућују омладину као југословенску целину.

212