Nova Evropa

Омладина данас не чини целине, јер је хетерогена, и то је тлавни узрок што је данашња омладина овакова каква је, да ћути или да тек од зтоде до згоде рекне коју, често додуше експлозивну, али ипак немоћну реч. Данас нема омладине. Има само омладинаца, и има понеких, у себи мало хомогених, група омладинаца. Да нека група сачињава целину, требало би да је бар колико-толико уједначена: интелектуално, морално, и материјално. Да, и материјално; нарочито данас, иза рата, кад тај моменат претеже над доста других. Где нема заједничких болова, нема ни заједничких радости ни истих тежња; нема с0лидарности, ни осећања заједнице. То је случај данас с нашом омладином. Стога. је она, подвојена, растурена и нејединствена.

Откуд ова подвојеностг Отуда, пре свега, што је данас мање, него пре уједињења, оних момената који су омладину везивали у целину; а момената који су делили омладинце у групе, данас, и по броју и по јачини, има више. Нацијонална идеја, на кулминацијоној тачци свога развоја, држала, је свом својом атракцијоном силом на окупу предратну и ратну омладину. Иако је, у првом деценију овог века, била у јеку, углавном, фаза племенских патријотизама, ипак је опрека међу појединим племенским групама бивало све мање, а међусобног разумевања, све више, тако да је југословенска идеологија све више освајала и узимала, нарочито од анексије Босне и Херцеговине и балканских ратова, све конкретније облике. Сразмерно мало остајаше омладинада, изван југословенског покрета. Пред апсолутном тачношћу и узвишеношћу те нове идеологије падале су у заборав све несугласице и опреке, опраштало се, прелазило се преко много тога. Омладинска фаланга била је доиста импозантна. Свака иоле актуелнија народна ствар заталасавала, је све омладинске редове, — без нешто мало несвесних —, и на домаћим свеучилиштима у Београду и Загребу, и на странима, од Париза до Москве, од Рима до Берлина. Светски Рат, дошавши изненадно, није затекао омладину још сасвим спремну; али криза ипак није трајала дуго, и кад се заљуљаше темељи царства и робови стадоше стресати окове, једна, једина, идеја Народног Ослобођења и Уједињења, невидљивим али и несаломљивим везом, везала је омладину разбацану по свим војскама и бојиштима света. — Али, кад је циљ постигнут, кад се Уједињење конкретизовало у Југославији, идеја утеловљена. у материји изгубила је оштрину своје актуелности: попустио је најачи вез који је икад држао нашу омладину на окупу. Дошли су други дани, друге бриге, друге идеје, али ниједна довољно јака, да би могла обухватити сву омладину. Рат, револуције, економске и социјалне промене, проузрочиле су толико диференцирање у омладини да је она престала, бити целином. Тако је морало бити; то је нужна последица великих потреса у свету. Олично се десило у народу, у маси, па тако је и међу омладином. Стога, држим, не треба, преко мере осуђивати данашњу омладину, него више испитивати узроке несимпатичним појавама несолидарности, и тражити помоћи против ширења, сепаратизма.

213