Nova Evropa

Да видимо, дакле, шта раздваја омладину данас, и спречава, јединствену или бар сложну акцију. Прво, ратна и поратна психоза, која се, како рекосмо, опажа наравно и код омладине. Може се чак рећи, да је омладина понајвише патила, па је услед тога понајвише и изашла из колотечина. Отуд често замор и апатија према свему. Ко је од патња остао поштеђен, он јен у свом схватању друкчији, и ето већ разлога диференцирању. Некад није било сиромашних и богатих студената. Тојест, било је тек веома, мало богатих. Оиромашни су добијали добру стипендију, или су лако налазили зараде, па су више мање сви имали пристојно одело, добру храну, стан, књига, па и понешто преко тога. А данас“ Данас омладина није класа, него се дели на класе. Данас је и међу студентима огромна разлика између сина творничарева и сина радникова. Погледајте само како су обучени студенти; наћи ћете, например, ципела свих врста, од искрпљених војничких »баканпа« до нових француских шиљастих помодних ципелица. Итд., итд. А нико тек не може захтевати да омладинац не види или не гледа на оваке опреке, него да буде фанатик у свом идеаливму! И како онда да буде једнодушна »целина« коју сачињавају класег

Рат је произвео револуцију, или барем колосалну еволуцију духова, у свима правцима. Пре рата, постојала су, углавном, два табора: напредни и конзервативни; у први су спадали нацијоналисте, другом су нагињали више мање несвесни, док је интернацијоналаца било мало. Данас се у омладини рађају, од десна на. лево, сва могућа политичка уверења, и разликују се социјални, културни, и етички назори. Несамо то, него нема ниједног политичког студентског клуба, у којем би владала унутар њега потребна, хомогеност. Не треба се варати, да племенска припадност не игра код једног дела омладине велике улоге. То се, додуше, прикрива, с једне стране, а с друге сузбија, али је расположење слично као и у народу. Много је СХС-југословенства, а мало правог и искреног. Једна важна диференцијација више.

Наше покрајине дале су, услед својих специфичких, геотрафских, историјских, економских, политичких и социјалних прилика, доста изразите типове својих становника. Међу њиховом омладином нема ипак ради тога знатних разлика, јер их је међусобно дружење и заједничко образовање углавном изгладило и поравнало; али има често неспоразума и вештачких трзавица, јер неки фактори — срећом редовно изван омладине и свеучилишта посвећују често своју пажњу омладинцу према његовој ужој домовини. Мало чудна ствар, али истинита. Добар пример је за ово загребачко свеучилиште. — Даље, пре рата долазили су на свеучилиште средњошколци са просечно једнаком спремом; данас, уз оне студенте са неколико предратних семестара, седе за уни“ верзитетским клупама младићи са четири и мање разреда какве било средње школе и с каквом било »ратном« матуром. (Колико је тих матура поклоњено неким сретницима и сретницама КОЈИ никад нису ни видели какве средње школе, осим оне другог реда!)

214