Nova Evropa

омладине а ометају рад и условљавају држање омладине. Ти разлови стварају незадовољнике, увећавају апатију према добрим покретима, а неповерење према свему што долази од стране владе уопште старијих. Ето, например, стипендије. Колико их врста има, и колико критерија, за давање стипендија. Чему тог Зашто неке покрајинске, па и централна влада, очито материјално фаворизују неке наше студенте и групе студената; Уопште, дали је ишта, стварног учињено досад за студентег Колико студентских домова, направишег Да ли омогућише, да се дође јефтиније до књига и скрипата (која, например, за један правнички испит стају К 2.000)2 Колико јавност мари уопште за омладину! Па тек наше новине! Ви ћете увек бити врло тачно информисани о резултату политичких избора на том и том свеучилишту, но ником не пада на ум да јави, колико је које године лежало студената по болницама, колико их је од сушице умрло, и т. д. Ово нарочито вреди за новине грађанских странака.

Ни наши професори, најпозванији, не показују много интереса. за нас. Иначе би енергичније подупирали наше акције и захтеве. За себе су, међутим, осигурали изједначење плата... По свршетку рата, пропуштали су на испитима сваког, и нови доктори ницали су као гљиве из земље. Сад опет »бремзају« и »руше«. Тако, успех на испиту није више мерило спреме кандидатове, или се бар не зна тачно мерило; услед тога попуштају вера, и воља за рад код студената, и проширује се јаз међу професорима. и студентима. Толико се времена већа о свеучилишном закону, а ником није пало на ум да и студенте запита, имају ли и они какву жељу у тој ствари. Или се можда њих не тиче тај закон;

Могло би се у набрајању ових ни оваких прилика и узрока ићи и даље. Али то овде нећу чинити; зато би требало написати целу студију, за коју би требало много времена, а још више смелости, ако би се хтело рећи све што треба рећи. Ја се задовољавам с овим покушајем, за који ће ми се сад, држим, веровати, да је тежак. Остаје ми таман још толико смелости, да учиним неке напомене, како би се, по мом мишљењу, могле прилике унеколико санирати.

Данашње стање не да се никаквим хируршким зарезом, одједном, изменити. Уколико наведени узроци имају свој корен дубоко у данашњим социјалним и економским приликама, нашим и светским, ту наравно не може бити говора о побољшању, или уклањању пре него се побољшају и промену прилике у нашем народу и свету уошште. Али нешто се даје, брже и спорије, ипак поправити, у самој омладини, а нешто могу, и дужни су, учинити меродавни фактори, изван омладине. У првом реду, држава; а онда толике јаке капиталистичке, уопште економске и друге установе, и приватна иницијатива. Није, ваљда, потребно тек доказивати важност здраве омладине по народ и друштво. Доста је, држимо, упозорити меродавне, да се сете те важности; а по оном што сам

216