Nova Evropa

напред покушао изнети, види се, где и у којем смислу треба, помоћи.

Али највише може учинити омладина сама. Она би се морала, отревнити, отрести окова који јој спутавају руке. Пре свега, нека

се ископрца, испод туђег туторства и уплива, и нека, сама себи буде:

вођа. Треба схватити дух времена, и посветити што више пажње простом народу, ући у народ, из којег је омладина и поникла, Треба имати на уму, на каквом културном нивоу стоји данас наш народ, па да се увиди важност задаће наше омладине. Омладина пе постати паразитом, ако настави овако како је досле радила.

Јединство би се омладине бесумње највише рестаурирало ваједничким иступом у њеним сталешким питањима, кад се та питања буду енергично третирала и заступала. Стога је веома потребно да се што пре оствари једна општа студентска организација у целој држави и на страни. Тим ће се ојачати солидарност, и омладинска, сталешка, свест.

Нека, се још на једно не заборави. Омладина на, свеучилишту не сме заборавити на своје млађе другове по средњим школама. То је нова свеучилишна омладина, и контакт међу садашњим и »будућим« мора бити што јачи, барем онолики колики је био пре рата. Колико су се само с нама бившим гимназијалцима и реалцима. бавили пријашњи омладинци са свеучилишта! А ми данашњи заборављамо на ту нашу велику дужност.

Загреб. Стеван Јакшић, кандидат права.

Скоја 1 zivot:

IL, »Omladinu, sve naše, budućnost našu, nju nam 3sačuvajtle,« Katon Stariji,

Omladina, temelj i začetak svega, nada i čekanje vekova, Zašto se o njoj tako malo kod nas govori? Zašto se nju svagde mimoilazi, zašto se sve mimo nju radi, na štetu pokolenja, koje za malo stupa na pozornicu — u Život, Kome se treba više posvetiti ne6o Budućnosti? Za koga treba više raditi nego za one koji dolaze, koji će uskoro da zavladaju društvenim poretkom, koji će da daju nove misli i ideje, Omladina koja je puna misli i volje, i koja će, novim i većim radom, da popravi ono što su očevi zlo učinili, ili da dovrši njihovo delo, — njoj treba pre svega dati prilike i načina da sebe

usavrši, da bi onda stupila u život osposobljena i spremna, Kod nas, medjutim, vlada danas Dan neodredjenosti, Dan ne-

svršavanja ni onoga Što se neminovno mora svršiti, a za dalje se ne

mari i šuti, I tako opsenjuju oni koji su u vlasti — sami sebe, i one koji čekaju na njihovu Reč, I to traje. To ne prestaje, Tu se ništa пе

217