Nova Evropa

стају приступна сваком: поштеном раднику, само у таким произвођачким се задругама решава највећа актуелна социјална криза. неправедне раздеобе плодова производње. ~ __ а

"У земљама наше државе задрутарство се за време рата, такођер знатно развило. Савезви задруга који су уједињени у »Главном- дадружном Савезу« у Београду, и којих има. -засада. 12, обухватају велики број потрошачких, набављачких, кредитних, произвођачких, и т. д. задруга. Савев »Орпских Земљорадничких Задруга« у Београду имао је концем 1920 године 970 задруга. »дадружна. овеза« у Цељу има, 146 задруга; »Савез Српских Привредних Задруга« на. Приморју (Дубровник) 60 вадрута; »Задружна Звеза« у Бубљани, 499 задруге; »ЖХ рватско-славонско Господарско Друштво« у Осеку има 173 задруге; »Савев Хрватских Сељачких Задруга« у Сарајеву: 77; »бавев Орпских Земљорадничких Задруга« у Сарајеву 207; »задружни Савев« (Сплит) 256; »Хрватско-славонско Господарско Друштво« у Загребу; 299; »Савев Орпских Земљорадничких дадруга« у Загребу, 296 задруга; »Средишњи (Савез Хрватских Сељачких Задруга« у Загребу, 372 задруге. Мате АЕ зе

Већина наших меродавних државника, посве слично као комунистички теоретичари, омаловажавају задрутарство, држећи га само спомоћним средством, које се ту и тамо даје употребити уз друга средства »за ублажавање« социјалних криза. Штавише, опажа се очита недоследност у саобраћају између државе и задругарства. која је у задње време тако порасла да могу настати непријатне и шкодљиве последице по целу земљу. О једне се стране опажа, да. држава санкцијонира задругарство оснивајући облитатно задрутарство за проведбу аграрне реформе, и за олакшање опскрбе државних чиновника (аграрне заједнице и чиновничке потрошачке. задруте); с друге стране, опет, држава ускраћује задругарству оне погодности (порезе, таксе, и т. д.) које му је раније признавала, и које, деломично и недоследно; још и данас признаје. Ове погодности нису, уосталом, привилегије, већ су даване због тога што задруте не деле добит, и што се уопће не дели задружни иметак. Где нема добити, тамо не може ни држава да убире исте дажбине као онде где уз добит иде и прекомерни профит, и где се те порезе: и дажбине стављају на купце, дужнике и т. д. Недоследно држање државе према задругарству отежава оснивање нових задруга, и смета бржем и даљем развитку основаних задруга. Ову би недоследност требало што пре уклонити, јер би могла нашкодити почетном развитку наше младе заједничке домовине, а нарочито обнови привреде, која је услед рата и тако много трпела.

Београд. |

Др. Људевит Прохаска.

252