Nova Evropa

"Главни Задружни Савез«, као централа свих задружних савеза,

за Југославију, донесена је уједно и одлука, да се изведе уни-

фикација по струци, врсти и начину рада, а не да се врши диоба

по вери, народности, и политичком осведочењу, каква постоји још н данас. - а

Ми немамо нарочитих сталешких пољопривредничких организација. Како је задругарство она организација која у себи уједињује највећи број земљорадника, господара, то је оно данас и њихов природни сталешки представник.

*

Нако је ово тек један летимичан, CyMaDaH приказ, ипак би он

"био крњ, кад, уз посматрање задругарства са економског

тледишта, не бисмо бар с једном речју додирнули један важан момент. Преживели смо катастрофе какве историја не позна. Једна

њихова последица јесте та, да човечанство, и појединац и маса,

чезне ва миром, редом, радом, и поштењем. Осећа се велика чежња да се живот опет дигне на етичку основицу, и онде чврсто остане. Задругарство је један од моћних активних фактора који, у том правцу, међу масом конкретно делују. Суштина, садржина задрутарскота покрета, јесте етичка. Сваки задружни програм то одаје, сваки задружни стручњак то зна и осећа. Но о том више другом приликом. М. Вукмир

тајник »Хрватско-славонског господарског друштва« у Загребу.

Irsko pitanje. Jedno englesko mišljenje,

(Ovaj članak napisao je, za »Novu Evropu«, naš engleski prijatelj, G. Malkolm Bar (Burr), doktor filozofije oksfordskog univerziteta, rezervni kapetan britanske vojske, i bivši komandant »Srpskog Stražarskog Ваtaljona« na solunskom frontu, On ga je napisao na našem jeziku, ovako kako ga donosimo, zadržavši sve njegove karakteristične izraze i obrte, koji odaju, doduše, stranca, ali ujedno pokazuju do koje potpunosti može Englez da savlada teškoće. našeg jezika, Gospodin Bar je, i posle rata, ostao u Jugoslaviji, gde živi i radi medju nama, i odakle šalje dopise o našim prilikama i o našoj zemlji britanskim novinama i časopisima, uvek s mnogo simpatija za našu stvar, i za naš narod s kojim se već, takoreći, srodio.

Što se liče samoga članka, moramo istaći da je u njemu izneseno englesko, i to prosečno englesko, gledište na irsko pitanje, s kojim se ne bismo mogli saglasiti u svakoj pojedinosti. Stoga donosimo, na Атибош тези, i suprotno mišljenje, šinfejnsko {od једпоба vodje pokreta), objavljeno u jednoj cd poslednjih svezaka engleske »Nove Evrope«, iz koje ga prenosimo.) 5

258