Nova Evropa

што се они хвастају. 'демокративмом у исти мах док га. норичу, показу, је једино да су несамо тирани већ и хипокрите .

Да би завела на своју страну јавно мишљење света, Енглеска. се користи својим огромним утицајем над светском штампом, те криво приказује овај тако прост ирски захтев. Ова пропатанда води се систематски и на тисућу равних начина. Ми ћемо се овде дотаћи само двеју врсти оваког кривог приказивања ствари, међу онима које су од већег значаја.

Енглески политичари изјављују, да не могу пристати нато да се нрскому народу дозволи потпуно самоопредељивање. Ово би, кажу, неизбежно довело до успостављања једне ирске републике, а ирска би република била заклет непријатељ Британскоме Царству, и савезник његових противника у идућем рату. Истина, је, да би ирски народ, ако би му се дозволило да сам решава, своју судбину, поново потврдио одлуку коју је већ у два маха донео, и установио независну републику. Али је потпуно погрешно и лажно кад се каже, да би ова република била непријатељ Британскоме Царству, или савезник у рату противника његових. Ирска је везана за Енглеску извесним економским везама, веома. јаким. Ове су везе испреплетане животним интересима обеју страна, и оне би остале исто онако чврсте након прогласа ирске независности какве су сад. Два. народа са економским системом зависним један од другог не могу бити један другом непријатељи, 8. слабији народ од њих двоје јеш ће мање пристати на тако непријатељство него јачи. Економски, била би права лудост од стране ирског народа да, слободан, остане у непријатељству према Ентлеској. Догод Ирска буде остала углавном земља агрикултурна, а Енглеска првенствено индустријална, већ сама потреба да измењују своје пронзводе везивала би оба народа чврсто међусобом.

Исто тако војнички, као економски, било би лудо да Ирци, једном независни, наставе живети у непријатељству са својим најближим суседом, који је, случајно, у исто доба и једна од најмоћнијих војних држава на свету. У погледу војне снаге, дакле у рату, Ирска нити се сад може, нити ће се икад моћи, такмичити с Енглеском. То ирски народ схвата, и он добро зна да би најбржи пут да изгуби своју самосталност био, да се удружи с непријатељима, Енглеске. Јер ма шта да отуд добију континентални противници Енглеске, Ирска би оваке савезе поуздано имала скупо да плати.

Због тога, дакле, из материјалних разлога, и из још одлучнијег разлога, што би Енглеска могла прегазити Ирску за недељу дана у случају да Ирци зарате с њом, не може бити говора. о томе да би једна независна Ирска Република могла опстати као. непријатељ у непосредном суседству Енглеске, било у време светскога мира било у узрујанијим перијодама општега рата. Мир би владао између оба народа, мир зајамчен најобавевнијим од свих интернацијоналних уговора: уговором узајамних и керазлучивих интереса, економских и стратешких. Напротив, Ирци неће да буду у миру с Енглеском догод траје њихова потчињеност. Ова је

266