Nova Evropa

unutar naše države, Svako Je dakle želeo i tražio da izveze, pa kako | se moglo izvesti samo uz izvoznicu, nastala je jagma da se do njih |||, dodje. Еогзтапје izvoza delovalo je na povišenje cena u unufrašnjo- | 56, јег је розедшик izvoznice, da bi došao do potrebite robe, bio spreman da plati sve više-i više cene, Imajući u vidu naše prilike, 51 | stem izvoznic4 postao je leglom korupcije ı nemorala, gore nego što | ih je naš javni život ikada dosada video. ·

Naša prva izvozna carina imala je dvostruki cilj. Prvo, trebalo je da i država participira na dobitku izvoznika, dobitku koji izvire iz razlike cena izmedju tuzemstva i inozemstva; i drugo, htelo se je

| :sprečiti da se cene u tuzemstvu niveliraju sa cenama u inozemstvu, Cene u tuzemstvu moraju, kod sistema izvozne carine, biti, najmanje za iznos carine, niže nego li cene u inozemstvu, jer je u : piodvaoni :slučaju izvoz potpuno nemoguć, - |

Posle uvedenja naše prve izvozne carine sledile su, u duljim ih kraćim razmacima, razne manje ili veće reforme, Sve te reforme 'bile su nabačene od oka ђех уебеба 11 дибђеба cilja, Neke su stavke izgledale momentano, ili nekome, previsoke, druge prenisko optere“ćene, — otud večito menjanje i krparenje., Tek poslednja velika reforma, od 19, februara ove godine, pokazuje neku izrazitu Sipa Ки tendencu, pa zaslužuje da joj se posveti veća pažnja,

Drugi glavni cilj izvozne carine, da se spreči da se cene u inurašnjosti izjednače sa cenama na svetskom tržištu, nije konačno po- ||| kazao nikakova uspeha, Cene mnogim našim artiklima već su do- | segle cene inozemstva {naravno, uzimajući u obzir kurs naše valute prema valuti dotične zemlje); a u nekim slučajevima, naše su cene i pretekle cene inozemstva. U ovom se pogledu situacija na našu štetu || ·dnevno pogoršava,

Naša dosadanja izvozna carina nije pravila razlike, dali je izvezena roba sirovina, polufabrikat, ili izradjen, gotov fabrikat, pa je prema tome i razlika u izvoznoj car1ini za sve te: predmete bila neznana, Što je izvozna carina jednaka za sirovine kao i za gotove Tabrikate, to doduše dolazi dobro svima producentima sirovina {poljoprivredi uglavnom), Jer oni za svoje proizvode imaju mogućnost prodaje u tuzemstvu isto kao i u inozemstvu, te prema tome 1 veću stabilnost kod odredjivanja cena, Ali sa gledišta celokupnog narodnog gospodarstva, velika je razlika, dali mi naše produkte izvozimo kao sirovine, koje će tek inozemstvo da preradi, ili ih izvozimo kao polutabrikate, ili čak kao gotove i savršene produkte. Pošto se u pofonjem slučaju izdašno podupire i domaća industrija, ı time izvezenim predmetima daje daleko veća vrednost, tendenca Je danas opća, da se favorizira izvoz gotovih fabrikata, kao što je, opet, kod uvoza tendenca da se favorizira uvoz sirovina, koje će tek onda domaća industrija da preradi. U smislu ove tendence nastala je reforma naše izvozne carine od 19, februara 1921.

Pod geslom, zašto da izvozimo naše žito, kad možemo izvoziti odmah. brašno, udarena je na brašno {premda ono reprezentira daleko veću vrednost) znaino niža carina nego li na žito, Time se је htelo ojačati našu mlinsku industriju, i eksportu brašna dati prednost

271

__ ш