Nova Evropa

ore

ročite privredne organizacije, s pomoću kojih će štititi i braniti svoj privredni interes u dodiru: s tržišnim kapitalom. Fabrički radnik је, radi odbrane privrednoga interesa svoje radne snage, bio primoran "да se. sindikuje, i tek tada je uspeo da se jednim delom odbrani od eksploatisanja kapitalističkoga. Slično nešto. mora učiniti i zemljoradnik, da bi odbranio svoj proizvod, koji nije u osnovi ništa drugo do objektivisana radna snaga njegova,

Agrarna reforma morala bi o svemu ovome da vodi računa ako pretenduje da bude suvremena, što znači isto toliko kao kada bih rekao, da bude danas potpuna, Medjutim, ni o jednome tome pitanju naša agrarna relorma ne vodi računa, Ona cepa zemlju tamo бде to još nije potrebno, a ne deli je i ne daje onde gde je potreba došla. do vrhunca, Ona odgadja da d4 zemlje licima kojima je zemlja nasušna potreba, a daje zemlju drugima kojima ista nije potrebna, i mirno gleda kako ovi razvijaju čitave finansijske operacije na račun »pravilnoga rasporeda zemlje«, Ona kreće čitave porodice s jednoga kraja zemlje da ih tobož naseli na drugi kraj, pa pošto ti jadnici pojedu sve što su dobili za prodatu imovinu na ognjištu s koga su se krenuli, ona im oduzme danu zemlju i ostavi ih na milosti i nemilosti nesavesnih policajaca, uvek grabljivih Arnauta i — božjoj zaštiti. O naoružanju neizbežnim orudjima za rad nema ni pomena. Kao da agrarna reforma treba da vrali našu zemljoradnju za nekoliko stoleća unazad. Ono što je socijalno glavno kod agrarne reforme — da oni koji rade dobiju zemlju, — uveliko je proigrano, Ono što je ekonomski pretežno — da se očuva i osnaži proizvodnja, — i ne uzima se u obzir, Medjutim, makako da bude rešeno pitanje o držanju zemlje, zemlja бе, па kraju krajeva, ostati u rukama samo onoga Ко bude đovoljno naoružan i spreman da je dovede do maksimuma proizvodnosti, i :

TI

Zemljoradnički· pokret mora. da vodi računa o tome, kako se izvodi agrarna reforma, Bilo je izvesnih obećanja, da će se taj posao vršiti po izvesnim načelima. Ali evo protekoše dve godine a oni koji obećavahu napustiše svoja načela. Stoga zemljoradnički pokret mora odsada, još i više nego dosada, da motri da se zemlja deli pravilno i agrarna reforma izvodi potpuno.

Zemlja mora doći u ruke onih koji je rade, Čovek koji sam radi zemlju, po pravilu radi bolje, i proizvodi više, Nije potrebno. da navodimo u potvrdu rezultate mnogih anketa i ogleda iz Danske, 'Švajcarske, Nemačke, i t, d, Ali nije sve i sva samo u pravilnome rešenju pitanja o držanju zemlje. Mogu svi imati zemlje koji su kadri da rade, pa da se ipak ne postigne rezultat koji bi savremena agrarna reforma trebala da d4, Naprotiv, može se postići sasvim suprotno: da umesto ljudi bez zemlje, kao što je sada, posle jednostrane agrarne reforme ostane zemlja bez ljudi, Ta opasnost nije daleko, naročito ako se agrarna relorma i dalje bude shvatala i rešavala sa uskog gledišta, kako je to dosada bilo, Uza zemlju imaju da dodju + ostala orudja, а . ;

246