Nova Evropa

još strašnije duge neizvesnosti, Ali, pored svega toga, kobna ona linija, koja je jednake podelila u nejednake, koja je stvorila dvojaku sudbinu i dvojako gledište, ta je linija ostala, i bila je jedan od glavnih razloga da držanje i otpor prema neprijatelju postanu flotantni, da se žrtve podnose bez zadovoljstva, da se mnoga omaška čini sa potajnom zluradošću,

Da, ljudi se počeli tešiti i izvinjavati čudnim jednim moralom, moralom zaboravljenih, na nepravdi prenebregnutih, Sretala se jedna stalna, pomalo smešna ćudljivost uvredjenih, sretao se jedan inlerijoran prkos lošeg života prema dobrom životu, Gladna i ponižena, i kao kužno krdo u torove sabijena okupacija, počela je registrovati kretanja, položaje i dnevnice i dodatke emigracije. Tada se Austrija u Beogradu setila da državnim činovnicima odredi neki indemnitet umesto plata, ali uz potpis priznanica na kojima je stojalo: bivša srpska država, Koliko je meni poznato, sem dvoje troje činovnika, ceo je »državni« Beograd potpisivao »bivšu srpsku državu«, Zbog sirotinje, ali i iz inata prema onima koji primaju i imaju, a koji se bede u otadžbini ne sećaju. Kad je zatim stala stizati kraljevim prosjacima, kako ono jedan ruski književnik nazva činovnike, njihova na dram sračunata bedna mirnodopska platica, onda su slobodne profesije i seljaci, a naročito trgovci, dvostruko stali da se teše i izvinjuju moralom prenebregnutih i zaboravljenih. A kad su, malo posle, i slobodnim profesijama počele dolaziti pomoći i pozajmice, onda su seljaci i irgovci trostruko stali da se teše i izvinjuju moralom previdjenih i prenebregnutih,

Postepeno se dakle okupacija i sama u sebi izbrazdala rovovima neprijateljstva, zavidljivosti, i klasa. Ali su se te klase periodično i na mahove ipak mirile i slivale, Kad potera interniranje, kad se čeka pred prodavnicama, kad stignu fotogralije emigranata iz Nice, Kana, Pariza i Londona, kad amerikanska misija deli dris

ili konserve,

Što sam dosada rekla, važi više manje za sve slojeve stanovništva u okupiranoj Srbiji. Ali kako sam prvo vreme tudjinske najezde provela u unutrašnjosti, a ostalo vreme do izlaska meprijatelja u Beogradu, to držim da sa izvesnim pravom smem govorili i o nekim razlikama u reakciji na dogadjaje kod prostog sveta i kod varošana,

Seljaci i poluseljaci, naučeni oduvek da u prvom redu služe kuću, zemlju i stoku, dakle bezimenu ali osnovnu egzistenciju država | naroda, nisu, kraj sve lične nesreće, ni za časak prestajali faditi nešto široko i opšte, nisu prestajali spremati, otaljavati, dovršivati ili započinjati život, Sekira, čekić, metla, testija, naćve, voda, vatra, ključevi, reze, psovka, šala — to je u seljakovoj kući oružje koje ne zna za primirje, ne zna za poraz i umiranje, Gundjalo se, klelo se, jaukalo se, plakalo se, proricalo se i odricalo se, ali izmedju svih zloreka i dobroreka bez prekida vrtili se točkovi života, : | — Da zakopamo sve što imamo — predlagalo je neko momče.

286