Nova Evropa

Разлике између нашега првога и другога унутарњег зајма тако су велике да треба, пре свега другог, посветити томе неку пажњу. Већ са формалне стране, разлика је у томе што је наш први зајам, онај од 4% бонова, био расписан у неограниченој висини, тојест колико се год могло уписати, дочим је овај садашњи зајам ограничен на износ од 500 милијона динара. Интерес је код првога, зајма био одмерен са самих 4%, дочим је код садашњег зајма, имајући у виду реалност ситуације, одређен каматњак од 7. Зајам од тодине 1919 био је предвиђен (натлашујемо предвиђен) на самих 6 месеца, после којега, је рока имала следити исплата, дочим је за повратак данашњег зајма узет рок од 50 до 60 година. Даље, код зајма из године 1919 није било наведено у коју се специјалну сврху има да употреби; зајам од ове године одређен је да се има употребити искључиво за побољшање нашега саобраћаја, који неодгодиво захтева знатне инвестиције. Задња велика разлика састоји се у томе, што је зајам од године 1919, рачунајући на још живо народно одушевљење, имао карактер једнога слободнога, скоро бисмо рекли једнога, спонтанога, зајма, дочим данашњи зајам није много далеко од једнога присилнога зајма.

Како се из наведенога види, разлика је између оба зајма знатна. Али исто је тако знатна и разлика између наше финансијалне ситуације године 1919, и године 1921! Потреба нашега првога зајма дала се тиме правдати, да је онда још трајало ратно стање, и да је финансијална управа, особито у Орбији и у Црној Гори, била још у реорганизацији. Данас, после две године, наша. финансијална, ситуација није, нажалост, ни за длаку боља. Она је чак утолико гора, што смо свесно пропустили две године а да ништа није урађено ва дефинитивну санацију те наше финансијалне ситуације. Ми смо данас, и данас можда више него икада, упућени искључиво на позајмице код Народне Банке, и тиме на пуштање у оптицај даљних стотина и стотина, милијона непокривених новчаница, Прикупљању постојећих, и расписивању нових пореза, још се ни данас не посвећује довољно пажње.

Најбољу карактеристику, како неозбиљно позвани фактори схваћају нашу финансијалну ситуацију, даје чињеница, да ми ни данас — премда смо већ преко месец дана у новој прорачунској тодини — немамо одобренога прорачуна. И не само да немамо по парламенту одобреног прорачуна, него немамо ни једне озбиљне прорачунске основе, која би нам бар донекле показала нашу данашњу ситуацију. Државни примици а и издаци, врше се по дванаестинама прошлогодишњега прорачуна, који, узгред буди речено, никада није добио санкцију народнога представништва. Још се и данас троши скоро без икакове контроле, још се и данас троши увелике а да се нико озбиљно не брине да нађе покриће за такове издатке. Равни пројекти, који би бар донекле санирали наше финансије, прелазе од надлежности на надлежност, и у ово 6 месеца од почетка, ове године, премда су издаци из дана у дан све већи, није проведен ниједан једини финансијални закон

468.