Nova Evropa

nedeljom izadju u šume i parkove oko Nju-Jorka, ı kada pojedu po luce »hat-daga« {prženih kobasica), ı kada u njima uzavri krv kristalizovana tolikim »rugbijima« i »bez-bolima«, — da bi zbog slikama nadražene mašte stvorili posla prvom najbližem pastoru, plalivši pet dolara zakonske takse, i možda večeru za dva slučajna svedoka, Jedno nehotično venčanje više, i Jedan siguran razvod braka u skoroj budućnosti, Otvorite bilo koji broj jutarnjih listova, pa ćete videti koliko je samo zabeleženih slučajeva, a nezabeleženima ni broja se nezna,

Sada nedeljni magazin »Nju-Jork Amerikena« donosi jednu drugu seriju od Elinor Glina, Sižć je kao mlaka limunada, Slike mu polsećaju ma neke stare brojeve nemačkog »Uber Land und Meer«, što sam ih nekada krišom od tate skidao prašnjave за огmana. To je ovaj put za veći procenat onih devojaka što će se udati za »muža od budućnosti«,

I taj ritam mesa; takt tupog, teškog koraka; zagušljivi mirisi i drečeće boje, Istok i varvarizam, To su sve nijanse kojim je preliven danas ovaj život ovde, Hoće li pojedinac to da shvati kao razonodjenje, ili da ozbiljno utka u svoju sudbinu, zavisi od temperamenta i trenutka, U tom su duhu dekorisane bioskopske dvorane i pozorišne sale; a to je naglašeno i u stihovima dvojice od najpoznatijih američkih modernih, E, Li Mastersa i Lindseja, Časopis »Dajal« je reprezentant toga u umetnosti, To je isto tako ı muzika i pokret svih »foks-trota« i »tu-stepa«,

Bio sam prošle godine na jednom koledžu u Nju-Inglendu, Odlazio sam nekoliko puta na koleške igranke, Svi su studenti i profesovi bih, kao i uvek, u fraku, i dame u balskoj toaleti. U jednom je učim kraj bine stajao orkestar, sastavljen od truba, doboša ({velikos bubnja i malih od drveta), zvona, čegrtaljki, automobilskih. sirena, it. d. Orkestar, na čiji bi prvi zvuk moralo da zaigra srce kome urodjeniku kraj Končća, ili onima oko Amazona.

Muzika je počela, i oni su svi ustajali. I studenti i gosti i prolesori). Ja sam ostajao sam, zaboravljen i tužan u svom kutu, Kao kakvo ustalasano jezero ljuljala su se tela po taktu tustepa. Oni nisu dovorili i oni nisu bili ravnodušni prema tome, Ni muzika ni igra mi nisu izgledali ni malo čudni ovde, To mije bilo formalno igranje radi mode, kao što je Ibanjez pisao »Tajmsu« iz Pariza da se danas tamo igra tu:step: bez duše, naučeno na pamet radi savremenosti, Ovde se to igralo unoseći sebe u svoj pokret, sa zabačenom glavom, i sa očima u kojima leži nešto. Osećao sam kako topli talasi struje kroz vazduh, Tako sam iskreno žalio što i ja ne umem da igram, Verovao sam da razumem kako {e sve to postalo, i zašto je to tako moralo da postane, Video sam dostojanstvenog g. Predsednika koledža kako korača po taktu, držeći pristojno oko pasa jednu stariju

') G. Uredniče, molim Vas notirajte, da američki profesori nimalo ne sanjaju kaplarski san o disciplini, kao njihove jugoslovenske kolege. Ovde profesori nude studentima fabakeru,

477