Nova Evropa

да у средишта дође нови, одморни, и идеалистичнији дошљак, јер на њему почива моћ репарације српског дела нашег, и као бића самосталног, у духу једне традиције, и као бића новог, у духу Југословенства, са храброшћу гледања унапред, и зидања једне будућности само на основи реалне садашњости. Исто то важи, мало на други начин, и за хрватског сељака, па и за словеначког. Репарација наша — не само она српског дела — зависи, дакле, од двога: од резервоара примарне снаге, која лежи сакривена у селу и у сељаку, и од свесне примене добрих (селекторних) закона на села, а особито на сељака, било иницијативом нашом, било чијом тод. Репарација тражи времена, јер је основана на трајању. До потпуног ефекта њеног ми имамо да преживимо једно пролазно доба. А за то пролазно доба вреди једна и једина ознака: да све постепено бива лешше и боље; ту ознаку треба да видимо сви, и осетимо сви, и будући уверени у њу радимо сваки свој посао, не дајући се збунити, и корак по корак.

/,

Ле

Narod. I

Postao sam vojnikom u doba kad se tome nikako nisam nadao, u prilikama koje nisu nikako odgovarale mirnom i urednom životu jednog civilista, Otpala je pozlata »Einjahrigera«, a šajkača i šinjel izjednačiše u jedan mah sve: i ćate i posilne, i analfabete i učitelje i trgovce i ratare, primorce s granice Italije ı susede Bugara i Киmunja. Na Božić, prvi Božić što ga provodismo daleko od kuće, poprimiše sva ona nejasna čuvstva oblik unutarnjeg otpora, tvrdoće, dotovo mržnje, i mi smo hteli biti kod kuće, u toploti, zadovoljni. Cigani su svirali, plesačice su plesale, vino je teklo. A mi smo bili tužni, mrki, puni te nesretne mržnje na sve što nas okružuje. 1 Та је mržnja rasla što je više rastao bol i što je jače neka nevidljiva oštrica rezala u srce, utrobu, u celu nutrinju.

S glasom mekanim, tihim, zvonkim kao pesma, pevuckayvim, laganim kao šum bistre, mirne reke, pričao je drug redov, stari obveznik, u iznošenoj uniformi i u cokulama poderanim i trošnim.,

— Bila smo četiri brata i jedna sestra u roditelja još živih... Naša je kuća bila velika, i blaga mnogo, ı livada i oranice... Bila smo četvorica braće, a za jedinu sestru dali bismo sve na svetu... Onda je došao rat, i sva smo četvorica pošla ,.. I otac je zaglavio ... I jedan je brat zaglavio ,.. Kuću su nam porušili Nemci, odveli blago, porazbijali sve... Ja sam zarobljen... Dva su se brata vratila. | podigli su imutak, polako, sirotinjski, No seku su nam oskvrnuli Bugari.., Ona je poludela i bacila se u reku. — 1 ja bih želeo da sam u ropstvu poginuo, da me je nestalo, da nas je nestalo svih, samo seka, samo seka da je ostala živa!

444