Nova Evropa

нашега народа који је и пре био независан, налази данас далеко шире поље за рад и несметану економску експанзију; док се онај део народа, који је досада само из прикрајка могао да прати како други воде привредну политику, данас се осећа позваним да и сам утиче на оријентацију и развитак наше економске политике, а тиме и на развитак наших економских прилика уопће,

И само ратно стање, са својим великим економским проме нама и кризама, деловало је, те се данас даје економским пробле: мима све већа важност. Хиљаде и хиљаде особа које су досада стајале далеко од народне привреде, нашле су се услед ратне бујице у центруму економскога живота. Разумљиво је, стога, да се баш после рата, особито у крајевима бивше Монархије, појавила. сва сила листова који су узели себи за задатак да третирају (са већим, мањим, или и без икаква успеха) наша савремена, привредна, питања. Осим тога, добар део наших дневних политичких листова, опет поглавито оних из бивше Монархије, имају сад редовиту рубрику у којој посвећују пажњу економским питањима. Додуше неки од покренутих економских листова већ су и угинули (»Привредни Гласник«, Беловар; »Физиократија«, Винковци; »Јутосла= венски Економиста«, Загреб, и други), али их је ипак остао знатно већи број него што је био пре рата.

Говорити о стручној вредности оног дела наше штампе који се бави искључиво економским питањима, или оног дела дневне политичке штампе која систематски обрађује привредна питања, тешко је и неугодно. "Тешко, ради наше опће заосталости на том пољу, а неугодно, јер се човек мора бојати, ма колико био обазрив и објективан, да ипак неће свакоме уговети. Свакако се мора одмах рећи да наша привредна штампа уопће, а специјално она која, третира чисто економска питања, никако није на нивоу да бисмо мотли с њоме бити задовољни или чак и поносни. да њихово оправдање треба истакнути чињеницу да, била на дневноме реду ма како крупна економска питања, нико од позваних код нас неће, по увору других народа, да улази у дебату, и да преко штампе брани и затовара. своје мишљење. А како саме редакције не располажу персоналом који би био верзиран особито у проблеме практичне привредне политике, то се многа економска питања и економске појаве или уопће не третирају, или, што је још горе, лоше се третирају. Доста је сетити се само дуге дебате о нашој валутној реформи, и свих оних бесмислених предлога како да решимо то питање да би и вук био сит и овца читава.

Најстарији је од свих наших привредних листова »Гртовински Гласник«, који излави у Београду већ 81 годину, и то у задње доба као дневник. Лист углавноме има економски значај, премда се редовито бави и политичким и иним питањима; само, док је раније политичка питања посматрао објективно, и са неког вишег, ванстраначког становишта, данас веома радо улази MH у ситна политичка питања, и заступа неко посебно становиште, које

506