Nova Evropa

народа у многоме истоветни; то он радећи за себе ради и за нас; али није ни право ни мудро да се ми ослонимо у свему нањ,и да PP. Пашић само с достојанством носи део заслуга у име заједничких акција и учествовања у компанији коју други воде за, нас. Најмање што се може тражити, било би да бар не сметамо акцији других која иде у нашу корист, и да уредимо наша представништва на страни да функцијонишу редовно или нормално. Како данас стоје ствари, наша дипломатска, и конзуларна служба, несамо да нису још потпуно организоване и да важна, места, нису попуњена, нето се може мирне душе рећи, да је огромна већина, наших представника на страни сасвим недорасла задатку, да имамо лошију дипломацију и конзуларно особље него иједна, европска држава, и да понеки наши представници, дипломатски и трговински, директно служе на поругу и срамоте нашу државу пред целим светом. Само Министарство Иностраних Дела у Београду у сваком је погледу достојно средиште оваке дипломадије и спољне службе. Све ово нису олако набацане тужбе и жалопојке, него чињенице које се дају илустрирати примерима, који морају бацити у бригу сваког озбиљног Југословенина, и које се износе овде с болом у души при помисли, шта би се све могло учинити да, није тако, и шта је све досад пропало за нас зато што је тако.

Уколико, дакле, наши пријатељи немају интереса да, уз

своју, воде и нашу спољну политику, ова је потпуно неодређена, и наша, држава у погледу међународних односа, виси у враку. Да, и не спомињемо Бугаре, »с којима засад не може бити никаквих веза, и односа«, како гласи формула. Интересантно је да и Маџари, кад товоре о приликама у државама које су наследиле бившу монархију, још једнако, или боље и опет, стоје на становишту, да ће се политичко стање изменити ускоро у њихову корист. Осим у своје пријатељство с Пољском, они се данас уздају и у Енглезе и Французе, код којих су интензивном пропагандом и личним везама, особито друштвеним путем и на пољу привредном, бесумње већ досад стекли више пријатеља него што је по нас корисно. Аустријанци, на другој страни, којима је главна, брига сада поправљање своје валуте, чине напоре да се приближе Антанти, особито Французима. Поготово наши односи према Италији могу служити барометром, на каком ниском ступњу стоје способности наших дипломата и услови који би другој земљи импонирали кад долази у додир с нама ради уређења, заједничких и међусобних интереса. Имали смо већ прилике да истакнемо питање Светог Јеронима, које можда боље него ишта на очиглед доказује колико смо у спољној политици немоћни и кад је право несумњиво на нашој страни. |

Али, упуштати се конкретно у критику питања наше спољне политике, значило би неоставити камена на камену од све те трошне зграде, и тражити реформе из темеља и у сваком правцу. Кад само почну искрсавати пред очи сви ти проблеми који би се имали решити, па кад се сетимо коме су они остављени и у чијим

519