Nova Evropa

»Опа је postigla manje nego što su od nje očekivali idealiste 18, i 19, veka: ali, na kraju krajeva, pokušaj nije promašio — svet je danas bolji i lepši nego što je bio pod drugim oblicima vladavine, a ima uvek nade da će biti još bolji i lepši, Nada, često obmanuta ali uvek obnovljena, jeste pristanište u koje će imati da uplovi brod koji nosi demokratiju i njena blaga, kada izbegne i poslednjoj buri, kao što je izbegao već tolikima dosad. Ima jedna istočna priča, o kralja koji je imao ćudljivu narav, pa koji je tražio jednom od svoda astfrologa da mu pročita iz zvezda i sazveždja kada će umreti. Astrolog, uperivši horoskop u nebo, odgovorio je, da ne može da otkrije dan, ali da je nešto ipak našao da će kralj umreti neposredno posle njega sama. Tako se može reći i za Demokratiju, da neće propasti dogod ne izdahne Nada.« -

C. Oman.

(Prevedeno s engleskog rukopisa.)

Socijalistički pokret, i zemljoradnički pokret.

I

Šta pokriva ojam socijalističkog pokreta? Р

Borba za održanje daje živom organizmu, prema sredini u kojoj se vodi, nesamo odredjeni morfološki i izijološki karakter kao što je to kod bića nesvesnih, nego i intelektualni, kod stvorova intelektualnih, Socijalistički pokret nikao je u industrijalnom, Rkapitalističkom proizvodnom sistemu, i cela njegova ideologija odgovara potpuno tomu sistemu, čije bi nedostatke on da odstrani, Karakteristika toga sistema jeste: podela rada, centralizacija, i internacijonalizam, To je rezultat razvoja ljudskoga društva, i socijalistički pokret ne ide za tim, da spoznaju, koja iz toga izlazi, i koja je kupljena radničkom krvlju, uništi već da je uputi novim pravcem i da joj dade drugi smisao, U tom proizvodnom sistemu nalaze se sada milijoni Tadničkog naroda, koji je robom, kao i svako drugo proizvodno sredstvo, izložen zakonima ponude i tražnje, Ali, što je još Bore, oni nisu samo u tome pogledu proizvodnim sredstvom, jednakim mašini, sirovini, i t, d,, što im se cena odredjuje prema ponudi i tražnji, nego i u tome, da u samoj proizvodnji sudeluju potpuno nesvesno, baš kao i svako drugo materijalno proizvodno sredstvo, Oni poduzeća proizvodnje ne organiziraju, ne vode, već svaki radnik obavlja samo jedan mali deo posla a ne shvaća celine, K ovome pridolazi još i treće zlo, koje se sastoji u akumulaciji proizvodnih sredstava i proizvoda rada u rukama pojedinaca, Tim što radnik dobija tek minimum, potreban za njegovo održanje, ne može on — osim po izuzetku — nikako da sa zaštedjenim radom, ili kapitalom, nabavi i sam proizvodnih sredstava, dok opet drugi društveni sloj, t. j. posednici proizvodnih sredstava, stiče daleko više nego šlo traže njegove potrebe, Taj je odnošaj nesamo štetan po samu radničku klasu nego često ne donosi dobra ni ostalim društvenim klasama, Klasa pose'dnika, imajući za dugo vremena potpuno osiguran život, može po volji

16