Nova Evropa

zahtevali da joj društvo plaća za upoftrebu njhovih proizvodnih sredstava, što lako postižu bilo time da smanjuju radnicima zaradu, bilo da povećaju cenu proizvoda. Ako nemaju baš ono i onoliko koliko hoće, oni jednostavno stave proizvodna stedstva izvan deloЗАДА zatvore fabrike, i dalje ih se ništa ne tiče, Otuda vidimo, да

i posle petgodišnjeg stradanja i upropašćivanja, za koje je vreme ceo svet osiromašio, — nakon čega bi dakle bilo prirodno da se punom parom proizvodi, da bi se naknadilo ono što je utrošeno, milijoni radničkog naroda stoje bez posla i zarade, propadaju, i umiru,

Po mišljenju socijalista, Marks je našao formulu po kojoj bi se imala sva ova velika zla da ukinu. Ta bi se formula sastojala u tome, da se iz proizvodnog sistema izbaci klasa posednika– proizvodnih

sredstava, ава kapitalista, a bezlična radnička klasa posta

sredstava, U Marksovu zamišljenom pr

i ле bi se moglo dogoditi da jači pojedinac, ili jači i proi isk orišćuje, slabijega, Izbacivši kapi-

izvodni i živi na račun, il ski eksploatiše radnik. ika, n ne može se, naravno, dozvoliti

jedan radnik eksploatiše drugog radnika, To se može postići samo

{ako, da se - celokupna proizvodnja veže u jednu – organsku celinu, da

om р pojedincu i svakom proizvodnom | ЕЦ odredi što će pr izvoditi i u kolikoj. meri; a kao nagradu za svoj | rad, n ne bi do

Dijao neki proizvod Roji bi mogao po volji domilati, i za koji bi mogao SsVe Ostalo dobiti, te s pomoću kojega bi mogfao nad drugim

zagospodariti nego opet samo proizvod njemu direktno potreban,

onolikoj oličini soliko mu je potreban, U slučaju d da se to ne розНбпе, či i spretniji, bilo pojedinac bilo Lao živeo bi bolje ego slabiji, i ава oduzeo mogućnost rada. Novac je proizvod s pomoću kojega je moguće, | bez velike Juke, nagdomilati sve druge proizvode, budući da je on n njihova o; općenita mera, Radi toga, Marksov proizvodni sistem ne poznaje novca, kao ni privatnog vlasništva, Držeći da_ “će organizovanom proizvodnjom, ufroškom dos 1

radnog vremena, moći zadovoljiti potrebe čovečanstv iterija]nim dobrima, Marksov _proizvodni sis sistem tem obraća se drugoj ı strani č 5 Беса, njegovu дићи i njegovoj duši, Znanost i umetn

rečju, Sspoznanje, sveta i čovečanstva, nije monopol pojedinca il ise, nego svojina celo8 naroda, koji bi, oslobodjen Drige za mateni opstanak, bio u mogučnosti da se posveti i tomu radu. Na taj "način, Središtem Moafksova proizvodnog sistema postaje etički čovek, koji Živi za zajednicu, koji neće da se diže sam iznad nje, Već u društvu s njom, — u opreci prema današnjem proizvodnom. čoveku, kapitalisti, koj vodi računa samo o sebi, , koji se ne brine mnogo o svojoj duši, već stalno proizvodi kako bi ir imao šio više, Бег ikakve mere, bez ikakvih gra ranica, Žž.

Kao što je e BOGEbHO. i razumljivo, Marksov proizvodni sistem ne pravi razlike unutar same radničke klase, — on je smatra kao jednu homogenu celinu, i operira s njome kao s takovom, To je naročito važno da se istakne, baš kao što je važno da se istakne i to, da u ovako zamišljenu proizvodnom sistemu i zemljoradnja,

17