Nova Evropa

највише мило и драго, ми први Југословени изгледамо, дабогме, осамљени и остављени; али ми нипошто нисмо издвојени и изоловани, и између нас и далеке, магловите масе виде се лепо читави низови личности, упућени у правцу којим ми идемо. По свесном подузимању, као и по нечем елементарном у збивању, све што имамо покренуто је југословенством, — оно је живо, оно иде, и то што се са свима нама дешава. називамо постајањем. Дакле, то постајање начинило нас је реалистама, на један сасвим прост и природан начин. Не може ни да се замисли другачија веза, између личности и идеја него реалистички. И све да је идеја југословенства. најузвишенија и најчистија, остало би да се истражи ко су и какови су јој носиоци. Присиљени смо, дакле, најличније да знамо наш морално-интелектуални кадар снаге, и да о њему водимо тачна рачуна. Па не можемо ни код других да поступамо другачије. Зато је за нас прошлост нешто што је комплетно прошло, и што дуго времена, за. нас неће имати баш никакове вредности.

Иначе, кад говоримо о прошлости, ми је схваћамо широко и тотално, и то нису за нас само цареви и краљеви, него је ту и све наше дивљаштво Орбохрвата и Словенаца! Југословенски је реализам једна животна, реакција, те је за први мах само једна функција, крајње невоље и нужде; али ће он после постати великим и светлим осећањем нашет нормалнога и јакога, здравља. Потрајаће још времена, али ће да победи!

У тешком и трагичном расположењу војника, десетине која. је највише искорачила напред, ми из даљине још једва чујемо цвр-

кутање душица које мудро по глави преврћу: »шта је то југосло- ·

венствог« — или које мудрују: »то није ништа, ето ми смо били у часу преврата готови Југословени, сасвим насигурно, па онда то нико није хтео, па кад нико није хтео, нисмо дабогме онда хтели ни ми, и сад више нисмо Југословени!« То и јесте разлика између нас и њих. Они су били одједаред готови Југословени, па сада, то нису више; а ми смо постали Југословенима, и нећемо и не можемо никад више бити оно што смо били! И сад они морају поново истим путем, само полако, према нама. JI.

Moderne demokratije.

(Омај рмшкаг хпатепће Кпибе Lorda Brajsa napisao je naš poznati engleski prijatelj za poslednji broj engleske »The Quarterly Revie W«, 1 poslao ga je istodobno, u rukopisu, našoj »Novoj Evropi«, Zadržali smo ga malo, za ovaj broj, jer u njemu dolazi naročito do značaja.}

Ova knjiga: »„MModern Demokracies, (By James Bryce, Two volumes, Macmillan, London, 1921)« — divno je čudo: pisana od čoveka kome je sad osamdesetijedna, a tako sveže, jasno, 1 živo, da se može porediti ma sučim što je njen pisac napisao ofkako je, pre više nego pedeset godina, otvorio nove vidike srednjevekovne