Nova Evropa

Dovesti za tolike engleske čitaoce, svojom poznatom »Svetom Rimskom Imperijom«, I ova, njegova poslednja knjiga, nije manje korisna nego što je bila ona prva; zato što pomaže, isto onako, da objasni, i raščisti smisao, izrekama, pojedinim rečima i obrtima reči, ı idejama, kojima se većina ljudi obično služi, nerazmislivši šta upravo hoće da označi i iskaže od svojih sopstvenih misli pri upotrebi ovakih općih izraza, »Republika«, »monarhija«, »konstitucija«, »jednakost«, »pravda«, »reličija«, sve te i mnoge druge reči, često za razne ljude imaju razno značenje, i oni se upuštaju u objašnjavanje i raspravljanje neshvatajući i nevodeći računa o tome da ne govore sasvim o istoj stvari, »Demokratija«, lozinka u naslovu ove knjige, jedna je od najopasnijih ovakih reči, jer se u nekim zemljama vezuju za nju pojmovi socijalnog — pa čak, može se reći, i moralnog — гпабаја, dok u drugima to još nikako nije slučaj,

Predmetom je ove velike knjige, da skine s demokratije značenja što su joj ih s vremenom pridavali, da otkrije njen pravi pojam, i, pošto da je izložio u tančine, da mu ispita jake i slabe strane, Lord Brajs prilazi problemu, kako i sam kaže, sa stanovišta jednog starog britanskog liberalca, odgojena u atmosferi viktorijanske partijske politike; ali je on potpuno svestan da, iz toga razloša, kao posmatrač gleda na stvari donekle s predrasudom, On sam obraća pažnju čitalaca na ovu činjenicu, i ne jedanput uzdržava. se od obrazlaganja, gde bi lični momenat mogao uticati na njegov sud o britanskoj politici, On bi voleo, kako kaže u uvodnoj glavi, da je zaključke o ulozi i radu demokratije u Velikoj Britaniji učinio, mesto nječća, kakav francuski ili američki istraživač svetske istorije.

iužni smo priznati, da je pisac učinio velik i uspešan napor da bi sustegao svoju ličnu i nacijonalnu žicu, tako da za ovu knjigu niko ne može reći da spada u partijsku propagandu, tim manje što nije učinjen ni pokušaj prikrivati nedostatke ili neuspehe demokra-

tije, Mnogi će se čitaoci, i Britanci i Američani — oni koji su više idealisti — čak i potužiti, verovatno, da su »udareni u kući prijafelja«, — da je slika koja se ovde daje o razvoju moderne demo-

kratije u mnogom pogledu dosta turobna, Pisac kao da se stavlja u položaj branioca jedne stvari koja je u opasnosti, iako s onom potpunom i apsolutnom verom u njenu konačnu pobedu što bi ju imao svaki liberalac u 19, stoleću, Zaključne misli poslednjih glava njegove knjige nisu baš oduševljene himne u slavu vrlina demotratije, kako bi se moglo očekivati; ali nad svima prevladjuju dva vrlo trezvena zaključka: — Ima li kakvog drugog oblika vladavine, da bi bio bolji za svet nego demokratija? I, ako bi se demokratija proglasila kao neuspeh, šta ostaje za budućnost rodu čovečanskom? »Ako bi se svetlost demokratije preokrenula u mrak, koliko bi mračan bio taj mrak!« j -

Samo ispitivanje pravoga smisla demokratije ima da se izvrši na veoma širokoj osnovici, Lord Brajs obuhvata pogledom sve zemlje u kojima je nadvladala činjenica o teoriji narodne vladavine,

4