Nova Evropa

петролеума, по индустријама челика и израђевина од челика, у аутомобилској индустрији, и тако даље, — огроман је број наших људи који ту зарађују свој хлеб. Има места око фабрика и рудника, у којима се претежно чује наш језик (Вудлаун, Мекиспорт, Питебурт, Саут-Чикато, Кливланд, Гери, Индијана Харбор, Вајтинг,. Милвоки, Џолијет, Акрон, Јунгстаун, Џонстон, Бјут, и тако даљеј,. и где су претежно наши радници на раду. Наш је радник, углавном, неквалификован радник. Има их и квалификованих: механичара, »инжињера«, влаковођа, машиниста, словослагача, месара, трговачких помоћника, и тако даље. Њихове се наднице, за, време рата, кретале од пет до петнајст долара дневно, a Cana OJ TDH M. четири до десет и дванајст долара, Рад је најтежи амерички рад:руднички и фабрички. Радно време је од осам, десет, и више часова. кивот воде по предграђима и, у рудницима, по »рудничким колонијама«. Леивот је скопчан са многим опасностима. Омрт или осакаћење је врло честа појава. Врло често, приликом сурвавања или експлозија, по рудницима, погине врло много наших људи. У Прајмеро, у државици Колдоредо, 1910 године, у једном руднику, погинуло је наједном четрдесетидва наша човека. По југословенским новинама у Америци најчешћи је допис у коме се јавља да је тај и тај »преминуо од тешке повреде коју је задобио у угљенокопу...«, да је то и то братство те и те потпорне организације: »ивгубило из своје средине члана и брата Н. Н. којега изненада задеси несрећа на раду«, »да је покојни Милутин радио у једном рудокопу где је погинуо од електричне струје«, да је тај и тај погинуо »погођен комадом камена који је пао са скеле«, и тако даље.. Има случајева, као што поменух, да их је десет и петнајст наједном затрпано у каквом руднику. Тај тежак и мучан живот нашег исељеника. био је предметом многих »песама«, које су сами радници испевали и штампали, у којима се описује живот нашег радника у Америци. Роман Др. Милана Ковачевића, »Поломљена крила«, који је ту скоро изашао, описује тај тешки живот.

Та врста нашега човека у Америци, уз тежак рад, стоји прилично у економском погледу. Један велики део успео је да нешто уштеди, да се одужи дома, да купи нешто имања, и тако даље, Један врло мали део има у Америци своје домове и нешто земље око њих. То нарочито важи за, Словенце. Има места где наши радници имају по сто и више домова. Вредност је тих кућа од 1500 до 10.000 долара.

Сем радника, има доста нашега, света, који се бави земљорадљом и воћарством на своме земљишту. Такова света, има нарочито у Калифорнији и Миневоти, Рачуна се да у Калифорнији има преко осам стотина наших људи који раде своју земљу. Њихова, су земљишта вредности од пет, десет, двадесет, до сто и више хиљада. долара. У 1919 години било је наших људи који су своје воћњаке продавали по 60.000 долара. Нарочито су повнати наши воћњаци

у Ватсонвилу, и виногради у Фрезну у Калифорнији; има ихи у.

Санта Клари, у Калифорнији, и тако даље. Нарочито има много Словенаца земљорадника у Минезоти, Висконзину, Колореду, Ми-