Nova Evropa

и тако даље. Наших штампарија има око двадесет, листова. и часдписа око четрдесет. Има доктора, адвоката, апотекара, инжињера, банкарских чиновника, »погребника«, »јавних биљежника и тумача«, књижара, и тако даље.

Кад се упореде са другим »странцима« у Америци, нарочито са Немцима, Швеђанима, Чесима, Грцима, Талијанима, Пољацима, и Маџарима, не може се рећи да су наши људи имали успеха у Америци. Чеси, например, имају око осамдесет доста, јаких банака, тако исто и Пољаци, да о Немцима, који у неким местима доминирају силним капиталом, и не говоримо: Али, ипак, наш је човек, нарочито приморац, прилично умешан. Он је вредан, подузетан, окретан, доста се лако прилагођава, доста брзо улази у »американски дух«; али, ипак, тешко уме да се снађе у чисто америчкој средини, и већина их је ограничена на рад искључиво са нашим светом.

" Вредност наших људи, и радника и трговаца, нарочито ће бити велика кад се врате домовима. Они су се у Америци поучили многим стварима, и искусили су врло много. Они ће бити код нас представници такозваног »американског духа« у раду и у трговини. Истину рећи, наш човек који је овде добро успео, тешко да ће се вратити; нарочито они који су ожењени, а има их прилично, Америчанкама или другим »странкињама«. Враћаће се, и враћа се, највише радник, са својом уштеђевином од 1000—5000, и средње успели трговац са 5000, 10000, и више долара.

Економски живот нашега човека у Јужној Америци много је бољи. Разлови су зато: мања. конкуренција, латински дух који доле влада, и коме је наш човек ближи нето англо-саксонском, млађа имиграција, новије колонизације (наш се свет јавља скоро упоредо са другим исељеницима). 0 народном и економском раду наших људи у Јужној Америци изнео је податке Г. М. Колин (у својој расправи »Југословени у Јужној Америци у раду за свој народ«, и у чланку 1. броја »Нове Европе«). Такође, опширно су писали о томе и Г. М. Марјановић и Др. Крунослав Јанда. На основу прикупљених података, може се о том економском животу наших исељеника рећи, да они представљају једну велику снагу. Њих има у приличном броју скоро по свима републикама, Јужне Америке: по Чили, Боливији, Артентини, Перу, Бразилији, Уругвају, Парагвају; највише их има у Чиле и у Аргентини. Раде по рудницима у Перу, по пампама у Чиле, по аргентинским пампама где раде као земљорадници. Има их чак и у Огњеној Земљи. У Чиле, наши људи раде са салитром, и у тој су индустрији први. У. Аргентини, у провинцији Санта-Фе, баве се земљорадњом (има их више од две хиљаде), и доста их је који имају своју земљу. Рачуна се да њихова производња (кукуруз, пшеница, и лан) премалшта годишње 500.000 тона. »Рачуна се«, каже Марцел Колин, »да само наши пољоделци у Артентини дају попречно годишње 500.000 тона жита, док наши трговци и индустријалци репрезентирају у Јужној Америци преко