Nova Evropa

вере могу одржавати везе са својим врховним верским поглавицама, и ван граница државе, уколико то траже духовни прописи појединих вероисповести.... Уколико су у државном буџету предвиђени за верозаконске сврхе издаци, имају се делити међу поједине признате вероисповести сразмерно броју њихових верних и стварно доказаној потреби. «

Пре свега, треба истаћи да се начин вођења ватиканске политике не разликује ни у чем од политике било које државе као чисто људске скупине, која се увек прислања уз јачега. Коме од нас није повнато, како је католички део нашега народа увек жртвован интересима бечке политике, и како су сви каши меморандуми да нам се дарује право на старословенску службу божју имали негативан успех, — да се је то право све више сужавало док му није, напокон, Џије Х задао један од најтежих удараца, ограничивши га на само малени број цркава. Истим оним менталитетом, којим је некоћ Аустрија гледала на тај за наше уједињење врло важни привилегиј, гледа данас Валикан, само с том разликом што се данас налази пред готовом чињеницом нашег народног уједињења, те га зато посматра као неку авет која католике приближава к православљу. Из тог схватања, да би православље могло почети да продире на део периферије наше државне заједнице, која је у контакту са католичком Италијом, произлази, да ватиканска политика иде опречним путем нашим интересима. Нама овде није намера да побијамо таково схватање, само у потврду његову констатујемо још и ове чињенице. Кад је обнова Аустрије, за коју се је Ватикан толико загрејавао, постала и у ужем обиму илузорном, настојало се је с те стране сабрати што више истоверних компактних целина, те је постојала жива жеља: да Хрвати оснују своју државу. (Из овога се даје разумети и то како се Јосип Франк, у своје време, слободно могао да креће у ватиканским круговима. Па је благонаклоним оком, из истог разлога, гледан чак и Радић, онај исти који је некоћ казао да Хрвати неће бити мирни докле их Рим не прокуне!) Кад се је увидело, потом, да не иде с цепањем наше државе, истом се је политичком лотиком стало да фаворизује државни систем федерализма. На тому се је онда, изгледа, вастало и стоји још и данас, јер службени орган ватикански, »Т'Огзегуавоге Котапо«, иако под упитом али очитледно са задовољством, доноси, у броју од 20. јула т. г., вест из Трста, у којој јавља да је изгласан устав али »се држи да ипак нови устав срља у погибељ да буде укинут и замењен једном друтом конституцијоналном картом на федеративној подлози«.

Исто тако, Ватикан не престаје да потпомаже маџарски иредентизам, скупа са Мусолинијевим симпатијама, па преко свог црквеног новинства развија пропатанду у прилог повратка Хабсбурга на маџарско престоље. Дапаче, поглавице »маџарског иредентистичког удружења« били су примљени у аудијенцију код Папе, који им је обећао свој благослов и сјајну будућност круни Ов. Степана!

102