Nova Evropa

Рекосмо, да је иза рата настала другачија оријентација ватиканске политике. Инаугурисан је нови курс, који хоће да подигне престиж и уплив Свете Столице јаким везама са државама, латинске расе. Обновивши успешно везе са Француском, хоће тиме да. се наметне и Италији; да би ишчезла она јуридичка, формалност решењем »римског питања«, ту се хоће уцене и »компензација«. И зато видимо како се је кроз све ово време, од састава, наше државне целине, чинило из Ватикана све да би се стекле симпатије талијанског јавног мњења, угађањем свим талијанским империјалистичким аспирацијама у верском делокругу, на штету наших народних интереса с којима се додирују или секу они с друге обале. | -

Већ од првог почетка талијанске окупације у сада названој »Венецији Ђулији« и Далмацији, Ватикан је захтеве талијанске бев скрупула, и без обзира на душевну штету верника, слепо извршивао. Да се ограничимо, овом приликом, само на, чињеницама, које износи споменица сплитског свештенства, управљена папском нунцију у Београду, Монсињору Фрањи Керубинију, 12. августа 1920 године. Та је споменица најодважнији акт, барем задњег столећа, којим се родољубна душа сплитског католичког свештонства буни противу неправде коју наноси политика њихова врховнот црквеног потлавице њихову народу:

—_ »Од првога дана талијанске војне окупације, под конац 1918, па све до данас, збило се је у овим пределима, обитаваним југословенским урођеним житељством, толико неугодних и неисправних дотађаја на пољу црковне администрације, да је то произвело силно огорчење у душама верника, искрено прожетих чувством вере и оданости према својој католичкој цркви.

Навешћемо само неколико чињеница. Одалечење бискупа Карлина, из тршћанске бискупије, коју већином сачињавају Словенци и Хрвати, и намештење бискупа Бартоломасија који не позна нити једне југословенске речи, дакле језика већине њему повереног стада; интернирање бискупа Махнића из Крка, а да Римска Курија није проти тому ни протестовала; изгон отаца конвентуалаца са реса, и замена истих редовницима из Падове; одалечење жупника дра. Куковића са Реке и вероучитеља из црковне службе, те намештење Целса Константинија и других свећеника из Италије, не ради верских потреба онога народа већ због политичке пропаганде насилника Данунција, и то све без знања и претходног споразума са сењским бискупом, под чију јурисдикцију спада град Река и околица, — дапаче против његове притужбе и против свих изричитих одредаба канонског права —, све је то произвело силно огорчење у нашем целокупном народу, % особито оном католичке вероисповеди, те је завладало свеопће уверење, да се је у спору Југо словена са Италијом, Римска Курија поставила у службу талијанског империјализма.«

Знамо и то да је, кад је наша држава тражила од Ватикана да се — аналогно Реци —- постави апостолски администратор за, подручје које нам је припало од бивше Угарске, да би се тако из-

103