Nova Evropa

Кратко време после ослобођења, протегнут је српски царински закон на читаву државу, осим Далмације (где је услед специјалних интернацијоналних односа, остао на снави стари аустријски закон). Тај српски закон — добар можда ва предратну Орбију — није више одговарао потребама нове и повећане државе, па се је одмах и јавила жеља за темељном реформом. Почетком ове године, у компетентном министарству трговине и индустрије, уз учешће интересената, израђена, је нова царинска тарифа, која је узела у обзир јачу заштиту наше индустрије. Нешто касније, Генерална Дирекција Царина, дакле установа која се има бринути да се царински закон у реду проводи, израдила. је другу царинску тарифу сасвић опречну првој. И сад је настао сукоб о компетенцији који је наравно трајао више месеца. Да, је за то време наша привреда, а нарочито наша индустрија тешко страдала, јасна је ствар. Коначно, 16. јула ове године ступила је на снагу царинска. тарифа. израђена. од Генералне Дирекције Царина, дакле од установе која. са одмеривањем висине царине не би требала да има посла.

Да одмах кажемо, наша домаћа индустрија тражила. је далеко јачу заштиту него што ју предвиђа, та царинска тарифа од 16. јула. У њој је подела на двоје, на максималну и минималну тарифу, остала у крепости и даље. Прва, већа, примењује се на робу из оних земаља са којима немамо трговачког или другог каквог уговора. Друга, мања тарифа, важи за државе са којима смо у уговореним одношајима. Ова друга, минимална, од кудикамо већега је значаја. јер се по њеним ставовима царини преко 90% увезене робе. Максимална тарифа. служи редовито као пресија у разним царинским сукобима. Иако је овом новом тарифом царина повишена, ипак она, како изгледа, није задовољила наше привредне кругове.

Тарифа је одређена у златним динарима, а платива у сребрним у релацији коју одреди Министар Финансија. Моментано је одређено да једном златном динару одговарају четири сребрна. или 16 круна. Самим тим што је Министру препуштено да одређује релацију између златнота или папирнатога динара, дата му је власт да аутоматски повиси или снизи увовну парину. Моментана је бурзовна релација између златнога и папирнатога динара 1:10, па је Министру Финансија остављено широко поље за евентуално повишење царине. Релација између злата и папира у царинским је пристојбама у Италији 1:8:,, што би одговарало: 1 златан динар ва 6 папирнатих, а у Аустрији 1:150, што опет одговара: 1 златан динар за 6 папирнатих.

Царинска реформа од 16. јула заводи и две новине. |

Прва је новина у овоме. Ако су у једној држави цене једне робе веће нето што су цене исте те робе кад је одређена ва експорт, онда држава, има право да. удари диференцијалну царину у износу оне разлике. Велика, предузећа, која раде са великим масама и са пуним капиталом, уколико не могу читаву продукцију да пласирају у туземству ( ато је редовно случај), присиљена су да добар део продукције упуте у иноземство; а како у иноземству наилазе на светску конкуренцију, морају са ценама ићи ниже да би омо-

156