Nova Evropa

склони тој невероватној »оријентацији«, да се, као пре хиљаду година, обрате данашњим Варјагима. с пријатељским позивом: дођите да нам будете кнежеви, и да управљате нама. Питање то, дакле, треба претрести свестрано и објективно. Ми ћемо га овде само додирнути.

Ван сваке је сумње да би Немачка, побеђена, притиснута и понижена, каква данас јесте, пристала на све споразуме и уступке с ким било, ако би јој ма и у најмањој мери могли бити корисни да се ишчупа из свога тешкога положаја. Русији, која је крај све несреће још увек неисцрпно богата, окренути су стога најнежнији осмејци и најзаноснија обећања Немачке. Али, ту се сад мора бити врло хладнокрван оцењивач. Мени је, наравно, јасно, да руска, буржоазија и интелигенција, напаћена тешким страдањима, чезне за повратком у домовину и редом, и да би готова била поћи са сваким ко би јој вратио мир и безопасан живот у домовини. Али се пред питањем о подизању Русије не смемо поводити ва, субјективним осећајима, и за тренутним решењем тек једног дела питања. Народ — баш као што је то било у време хетманске авантуре Скоропадског — не би опростио интелитенцији најезду Немаца. Осим тога, такво решење било би опасно и с обзиром на све остале СОловене, који су осетили шта, значи, и како је тешка, германска власт. То је с једне стране. А с друге, мора се дозволити сумња у искреност и трајност руско-немачког пријатељства које би на овај начин постало. Где је основа, за такав, додуше дирљив, али одвише нагао споравум такорећи дојучерашњих заклетих непријатеља! Још на почетку рата, Немци су бев икаквог устезања изјавили, као што је познато, да је сваки уговор, за њих, само »крпа хартије«. А њихова зверства у Белгији су била најбољи доказ за искреност те изјаве. Међутим, Немачкој, притиснутој са свих страна, потребни су сада извори доходака, да би могла измирити огромну контрибуцију на коју је осуђена. Експлоатација, у ту сврху, још недирнутих руских богатстава подједнако би добро дошла и Немачкој, баш као, уосталом, и државама Антанте. Ако још једаред пређемо у мислима целу методску политику, вођену према Русији, вођену упорно и доследно кров десетине година, вођену по оној немачкој: »ohne Hast, ohne Rast« — вар није онда јасно да би немачки јарац у руско-словенском врту значио и преступ и наивност;

Да, Немци би, вероватно, одмах успоставили спољашни ред и обезбедили личну и имовну сигурност. Али, имајући у земљи, већ готов, један снажан фундамент, своје колоније, имајући целу армију људи који су Русију скроз проучили, — зар они не би кренули све што кренути могу да што пре дођу до остварења онога програма који је још године 1894 објавио Карл Јенше И зар онда ми, попуштајући тренутној слабости и тежњи да што пре дођемо до мира, не бисмо пустили у само срце своје отровну гују антисловенског германизмаг Стога би, за, случај савеза с Немачком, ово биле моје речи: Опростите се, грађани руски, од свог нацијоналног самобића, опростите се од развића нацијоналног стварања, поклоните се опроштајним поклоном пред руском индустријом,

134