Nova Evropa

Из историје препорода украјинског народа.

(ба imenom M. Hardovyj — od kojim se pseudonimom Ктје jedan revnosan i neumoran ukrajinski publicist i rodoljub — srećemo se, u poslednje doba, češće po našim listovima i časopisima. Kao član ukrajinskoS izgnaničkog odbora u Jugoslaviji, on je dobro poznat dost naših redakcija u Zagrebu, — spreman uvek da dša obaveštenja i, ako treba, članke o ukrajinskom problemu, i da posreduje izmedju nas i ukrajinske propagande, Mi smo od njeda dobili i onaj članak drofa Tiškevića koji smo objavili u 11. broju II knjige »Nove Evrope«, uz belešku povodom koje smo, od strane predsedništva ukrajinskog izgnaničkogš odbora, primili pismo koje objavljujemo na drušome mestu. U današnjem broju donosimo, osim toda, i mišljenje predstavnika druge struje medju Ukrajincima, koje smo obećali u onoj našoj belešci,

Dosledni našim načelima, koja se u ovom slučaju slažu sa savetom koji G. Lukijanović daje Jugoslovenima u pogledu držanja prema ukrajinskom problemu, mi prepuštamo diskusiju samim Ukrajincima, i Rusima. Jedino što — imajući pomalo iskustva u stvarima nacijonalne propagande (koju su i Jugosloveni, u sličnom položaju kao sada Ukrajinci, vodili u inostranstvu], i sećajući se dobro, kako je često i najbolja naša stvar propala usled jednostrane ili preterane revnosti — mi zadržavamo sebi pravo, što nam uostalom i po sebi pripada, da na prostoru koji u tu svrhu stoji na raspoloženju pustimo u »Novoj Evropi« da dodje do izraza svačije mišljenje, ako nam se ono učini stvarno i dokumentovano.)

Концем ХУШ и почетком ХТХ столећа, напоредо с препородом других словенских народа Запада и Југа, јавља се препород и код украјинског народа. Баш као и код осталих, и код њега је главни фактор препорода била употреба, живог народног језика. До тога времена служили су се украјински књижевници старо-словенским јевиком, с овеликим дометком народних речи. Али се већ од половице ХУШ столећа запажа, знатан утицај народних дијалеката, који концем столећа коначно преовладавају. Догодило се то, не у Галицији, понајпре, како неки мисле, назирући у украјинском покрету и препороду неку немачку интригу против Русије, него у етничком средишту украјинског народа, у колевци његове историје — на обалама Дњепра. Прва књига на народном језику појавила се у Полтави, 1798 године (травестована »Енејида« Ивана Котларевског) (тек 1884 у Галицији, »Ворја« М. Шашкевича).

сиви народни језик, који се је столећима чувао у низинама земље

обновио је прекинуте везе међу интелитенцијом и простим пуком,

и приближио више слојеве народу. Отуда правац карактеристичан за нову украјинску књижевност, од њених првих почетака —- посвема просто-пучке фабуле, реализам и демократизам. Стога та прва књижевна дела, поради своје народне подлоге, представљају читаву епоху у историји украјинског народа. Тај млади украјински покрет црпао је своју моралну снагу из народа, а, налазио санкцију у тадањим западно-европским тежњама за народном еманципа-

137

| | || | ||