Nova Evropa

“Наше постојеће војно процесуално право није довољно савремено, — не одговара, свима захтевима, модерног казненог правосуђа ове врсте, и не стоји у окладу са стварним унутарњим приликама-и потребама наше војске. Закон о поступку војних судова, у кривичним делима не предвиђа све процесуалне правне установе којима се у модерном војном кривичном поступку даје постићи максимум гарантија за објективну и непристрасну примену матеРријалног и формалног казненог права, како у претходном и истражном поступку (који се врши по командама) тако у главном поступку који врше војни судови, и, поред ових, на. главном претресу. Организација војно-судских власти (подразумевајући под овима и војне судове) није како треба саображена општој ортанизацији војске, неоправдано одступа од многих општих и у свима европским војскама одавна усвојених принципа, поглавито на штету ствари којој служи, гломазна је, одвише скупа, а притом непотпуна, услед чега је поступак противан интересима војске и окривљених до зла бота успорен. Последице оваке организације осећале су се у правосуђу војске и пре ратова; а за време ратова, и после ових, услед равличних прилика и знатно појачанот криминалитета, оне бу се сасвим природно осетиле у много јачој мери. Али откако је Министар Војни, из недовољно оправданог разлога (»што се сада не располаже довољним бројем правно-стручног ос0бља«), укинуо једине првостепене војне судове по дивизијама, и из ових формирао само по један првостепени војни суд за сваку армијску област, оне се ба свима својим страхотама једва даду описати. Од тога су доба. постојећа. четири војна, суда (за сталну војску од близу 200.000 људи) буквално претрпана стотинама, нерасправљених кривичних предмета, који махом долаве на расправу тек онда када је окривљени, ако већ није у притвору, по одслужењу свог рока отпуштен из војске. Нехигијенски, примитивни, и тескобни војни затвори у местима армијских судова, препуњени су окривљенима, међу којима се, услед дугог лежања у притвору, дешавају сцене незапамћене ни од најстаријих наших официра; војска из места судова не стиже да даје довољну стражу за чување и спроводе притвореника, који, да би се спасли дуготрајне притворске тортуре, беже из затвора и испред спроводника по цену живота. О непосредности и усмености на гравном претресу, — којим се институтима, по војном као и по грађанском кривичном поступку, осигурава правилна расправа кривичних предмета, = не може у већини случајева, по предметима где има и сведока, бити ни говора, јер су судови, у немогућности да лично приведу сведоке, принуђени да решавају и суде по писменим сведомбама, понајчешће датим на саслушањима по командама, које су махом непотпуне а врло често и сувишне (а, док се овакви сведоци, по удаљеним местима у вемљи пронађу и закуну, окривљени, ако је у притвору, има у овоме формално да иструне). Уместо, дакле, да највиша, војна управа уклони тешкоће једном простом и лако остварљивом мером, као што је привремено формирање првостепених војних судова по свима местима где постоји потреба за њима, — из.

202