Nova Evropa

ним правилом повређено. једно од основних "војно -дисциплинсКих начела, на. коме почивају специјално казнене надлежности: дисциплинска — војних старешина, и судска — војних судова, посталих још са првом појавом организоване војске, и све досада скрупу_лозно респектованих од свих и најстаријих демокрација, европског континента. У вези са овим, делом су повређена, а делом беспредметним учињена, и сва, она, посебна, начела војних закона, по којима се врши организација војних судова и војних судских

власти уопште. 2. Да је највиша казнена надлежност, по демиктима предвиђеним у војном казненом праву, и по свима, дисциплинским иступима, — који у ствари и представљају главни криминалитет у војсци, — као и по свима стварима из области војног процесуалног казненог права, предата стручно некомпетентном суду. Неизбежне последице овога, биће: а) да ће се, са стране која као најнадлежнија, треба да регулише целокупан правни животу војсци, у војно правосуђе уносити велике и, поглавито по дисциплину и правни поредак војске, штетне забуне; и 6) да се у војном правосуђу никада неће моди да дође до ауторитативне сталне

правне праксе, којој се тежи, — у интересу једнообразне примене закона, једнакости војника, као и грађана пред законом, и угледа, војног правосуђа, — у свима просвећеним државама.

Идеја, да, се казнена надлежност за злочине и преступна, дела, војних лица пренесе са војних судова на грађанске судове, има, свој зачетак у начелном неповерењу грађанског друштва према, институцији специјалних или изванредних судова, уопште. Унутарње стварне и личне прилике нашег војног правосуђа, допринеле су, да се то начелно неповерење друштва према, војним судовима. још више појача, и дале су маха заблуди да се код војних као нередовних судова и не може имати стварне гарантије за, објективну и непристрасну примену закона; да су војни судови једна. несавремена, штетна институција, коју у интересу правде и једнакости грађана пред законом треба, сасвим укинути, и њихову надлежност пренети на грађанске судове, у чију непристраност и правдољубље друштво има много више вере. У ову је заблуду пао очевидно и наш уставотворац, јер се друкчије не да објаснити њетова намера, да мимо свих стварних и формалних разлога, који товоре у прилог постојања, војних судова и њихове пуне казнене недлежности, компетенцију њихову, по свима па и по чисто војничким кривицама, па, чак и по једном добром делу диспиплинских кривица војних лица, потчини уставним путем компетенцији највишег редовног суда у земљи. Свакако се пак у ту заблуду којом су уз сарадњу самих надлежних војничких фактора принети на жртву најбитнији интереси војске ле Н6рби. могло пасти, да су прави узроци, несамо правних нед 55 ОС O. и мпогих других недаћа од којих страда војно пр па 3 онде где «се они стварно налазе, а то је: делом у оррара БАЈЕ У от казнеTOP правосуђа, (дакле и војних судова) 14: 1

коме је од дужег времена, подложан пен LO: нарочито њено правосуђе. |. 6) УУ

201