Nova Evropa

danas mužik u Naddnjeparju ne govori »Ukrajina« i »ukrajinshi«, iako G, Lukijanović kaže da »naše seljaštvo upotrebljava io ime već čitava sloleća«, Istina је, dalje, da se ime »Ukrajina« pojavljuje prvi put godine 1213 {u talijanskom letopisu) kao označenje mesta, a ne kao ime jedne Ukrajine u etnograiskrom smislu, još u XII stoleću, kako to kaže G, Luakiianović,

Historijskim argumentima u pismu G. Lukijanovića odgovara;u, po uvezljivosti, i njegovi pogledi na sadašnjost, On govori O realcijonarnoj ruskoj emigraciji, koja da ipak nije mogla ugušiti ukrajinsku nacijonalnu svest i misao po logorima Vrangelovaca u Jugoslaviji, u kojima se, prema njegovim rečima, nalazi oko desetak komiteta ukrajinskih vojnika, U istini, u Vrangelovoj vojsci nije ni bilo ukrajinskih vojnika, a u celoj Jugoslaviji nema ni ti logora Vrangelovih vojnika, Biće да С, Lukijanović označava rusku inteliбепстји геаКкстопагпот stoga što se ona ne slaže sa njegovim separatističkim nazorima, jJnače se ruska inteligencija baš uvek naročito isticala svojom tolerancijom, i kad su njeni predstavnici, godine 1917, došli na vladu, na prvi zahtev »Ukrajinske Centralne Rade« (koju i. nije narod birao}, privremena je vlada dala Malorusiji teritorijalnu avtonomiju, — G, Lukijanović kaže još, da su revolucija 1917 te »postanak Ukrajinske Narodne Republike doprineli onda обтотnom porastu ukrajinske inteličencije,« Mi, koji smo se u Ukrajini rodili i onde radili, nismo opazili ništa od tog ogromnog porasta. Ukrajinska inteligencija bila je i ostala je delom jedne ruske inteliбепстје, 1 опа је uvek mislila i боуота 1 разаја, 1 danas Još misli i govori i piše, svojim Lnjiževnim jezikom, koji je zajednički svim ruskim plemenima, jer su ga svi zajedno stvorili, te je sa svoje lepote postao ponosom celoga ruskoga naroda, Poslednji pokušaji Petljure i njegovih drugova, da povuku za sobom narodne mase, svršili su neuspehom, Privrženost (С, Lukijanovića ovoj grupi ne daje mu još prava da sebe naziva »ovlaštenim« od svojih zemljaka ; predsednikom odbora ukrajinskih emigranata,

7 Bilo bi zanimljivo znati, u ime kojih to zemljaka, i u ime koliko njih je G, Lukijanović ovlašten da istupa pred jugoslovensku publiku? Medju zagrebačkom emigrantskom Mkolonijom, Која broji preko 500 članova, više od polovice su rodom iz Ukrajine; sam odbor emigraniske kolonije um Zagrebu sastoji se iz polovice Malorusa, od kojih nijedan ne ispoveda separatistička načela, U celoj Jugoslaviji, medju ruskom emigracijom, imade više od polovice Malorusa, jer je ovima bilo lakše izbeći ispred boljševika nego Velikorusima, Iz svih tih desetaka hiljada mogli bi se, po našem čvrstom uverenju, na prste izbrojati oni koji dele mišljenje G, Lukijanovića, Mi stoga smatramo, da je rad G. Lukijanovića i njegovih dručova upravljen protivu Slovenstva, kojemu je potrebna buduća Rusija, — Еизја slobode, reda, i zakona, Iz ovih je razloga, pouzdano, i beogradska Akademija Nauka negativno odgovorila na pitanje o opstanku роsebne Ukrajinske Nacije, i nije mogla da primi njihove izaslanike i predstavnike {Dra. Verblenca i drugove) u »Društvo slovenske uza-

234