Nova Evropa

_Мазфаја је žučna analiza i prepirka, izmedju onih, koji su u poemi čitali političku satiru, i onih koji su u njoj čitali boljševičko vjeruju, A šta je zbilja poema Dvonaesf? Ona je, pre i posle svega, silna i divna pesma velikog pesnika i pravof revolucijonarca, upućena, kao i Mjeznabomha, niti belima nili crvehima, niti emigraciji niti boljševizmu, nego Rusiji, Io {e prvi, a možda će ostati jedini adekvatni umetnički izraz o kaotičnom sudelovanju svega, pa i Bloka, u da- našnjoj ruskoj revoluciji, Kao što čovek tek u buri oseća da brod zapravo odmiče napred, tako je Blok, sin Rusijina kaosa, tek u revoluciji osetio da je Rusija zaista poletela, Iz stihijskoš razvrata i prevrata ispevao Je svetinju ruskoć stradanja, Razbojnici ruski ne znaju. šta čine, i zato ih, kao decu ili poremećene umom, Hristos vodi u. oproštenje još ı pod crvenom značkom prestupa koji su voleli, U tom smislu ide sa boliševičkim zločincima i Blok, veliki, žar pesnic, koji za svoju otadžbinu nikada nema kletve, | Isidora Sebulić.

П, Ј. Чаадајев, (1794—1856)

{U knjzi svojoj »Prethodnici i idejni utemeljači ruskog realizma« sakupio je 8, Ivan Prijatelj odabran materijal, koji iznosi faze ruskog realizma u misli, umefnosti, i u socijalnom životu, i sredio je taj materijal pod veštim kritičkim nazorima svojim i raznih siručnjaka, Donosimo ovde, u srpsko-hrvatskom jeziku, odlomke iz odeljka o Petru Čaadajevu, jednom od najzanimljivijih tipova ruskih romantičara sa jakim realističkim elementima, i jednom od najuglednijih ruskih boraca za Hlszolisku kritiku uopšte, a ilozoHju istorije napose, koji je osobito u poslednje doba obratio na sebe pažnju književnika i intelektualaca.

Žao nam je Što se, u načelu, ne možemo odlučiti, da ove priloge štampamo onako kako su napisani, slovenačkim dijalektom, O tom ćemo pitanju opširnije govoriti kad se budemo bavili o celome važnome problemu jednog južnoslovenskog zajedničkog književnog jezika i pisma.)

По религији, која је код њега играла веома важну улогу, имао би се Чаадајев сматрати као сродан славјанофилима; а по многим | закључцима, његове филозофије, и нарочито по резултату његове критике на, Русију, спада он међу западњаке, и као такав би се он онда могао назвати и зачетником и покретачем западњачке струје. Али, због његове појаве, у једно време кад та питања уопште још нису била сазрела, он, у ствари, не спада ни у један ни у други од тих праваца; значајно је, међутим, да су га славјанофили непрестано одвајали од себе, дочим су му западњаци Херцен и Пипин, чак и Плеханов, били наклоњени.

Чаадајев се васпитавао у Москви, и то, после ране смрти родитеља, у аристократској кући своје тетке, књегине Шчербатове. Године 1809 посећивао је московски универзитет, и тамо је, својим обравовањем, стојао изнад свију олушача. Ступио је затим у гарду,

238