Nova Evropa

је за осниваче један програм, један позитивни циљ у југословенској умјетности, који је од времена првака наше музике остајао недосегнут, и значило је један велики и свети завјет умјетничких прегнућа и тежња к вишему развитку и напретку. Добро схваћен Лиси неки, са својим неоживотвореним идејама о нацијоналној умјетности, вначио је одиста један велики прогрес према свему што је дотад било доминантно у нашој музичкој умјетности.

Основни принцип оснивања овога удружења, покрај толиких старих и младих пјевачких друштава, био је углавном у сасвим опречном схватању на умјетност зборнога пјевања, на његов цјеложупни састав, на продуктивни и репродуктивни артизам, Наша пјевачка друштва вршила су с помоћу пјесме часну патријотску мисију буђења нацијоналне свијести; а кад је постигпута, та. сврха, 6 помоћу исте те пјесме његовала се друштвеност. Опћенито и није била музика, ни у највећем дијелу наших бољих пјевачких друштава, циљем него тек средством. »Лисински« је одлучио, против опћенитот схватања, промицати музичку умјетност, поради ње саме, и у њој самој тражити једини, високи циљ. Хтело се створити један чисто вокални академијски кор, коморног, а сарреПа карактера, без икаквих веза с осталим неинтимним моментима, и без обзира на неприправност највећег дијела наше публике, која је услијед тога тај потхват и примила хладно, готово невољко. Главна садржина побуда и разлога за оснивање »Лисинскога«, који су се налазили у идеалима оснивача, — млађим и напреднијим љубитељима наше зборне умјетности, — била је у чистим умјетничким тежњама за постигнућем вокално-корског савршенства, и исто тако у техничком виртуозитету, на једној, и у потпуном савлађивању унутарње садржине интерпретираних композиција на другој страни. Пут је био трновит, јер је двоје требало одгојити и створити: понајприје, сам кор, а онда, концертну салу која ће тражити само умјетност највишега стила, и из домаће и из стране литературе.

(0 одређеним програмом и планом, установљеним ва неколико година унапријед, помицао се »Лисински« ка својим циљевима, од супштилности класичне литературе домаће и стране, до најкомплициранијих захтјева Модерне; у овој последњој су и југословенски комповитори створили дјела која много изискују, несамо од пјевача, него и публике. Модерна је схваћена од пјевача као један пози-

"тиван резултат генетичког развоја, — морао им је бити јасан раз_витак свију стилова и епоха, — да би се створио предувјет за,

суверено сналажење у свим најтежим проблемима, које стављају на пјеваче модерни музички импресијонизам и експресијонизам.

" »Лисински« је постепеним развојем стекао могућности и подоб"пости ва рјешавање и најтежих проблема, а тиме се ставио у службу

налпој Модерној, као изврстан инструменат који савладава све захтјеве. Покрај умјетне композиције, домаће и стране, одмах од првих почетака, гајила се и пучка попијевка, у једноставној и

„ комплицираној обради. Има дакле у раду »Лисинскога« једна генетичка линија, којој крајне тачке означују Палестрина и Дебиси

279

ДЕ CO казе аи ратова ранк