Nova Evropa

(Ређиззу) за свјетску музику, а да југословенску „Тисински и савремена Модерна. Но профана, музика. није једини саставни дио програма, »Лисинскога«. И црквена се музика, 6 највећим разумијевањем студира и изводи, подједнако латинске као источне цркве, свију народа, стилова, и времена. Близу седамдесет концерата »Јисинскота« код куће и на страни (у Аустрији, Чешкој и Пољској) дало је увијек један стилски преглед и увид у југословенску, чешку, руску, њемачку, низоземску, француску, талијанску, и енглеску, зборну литературу.

Свако наступање »Лисинскота« има дати, у стилски састављену програму, увид у једну ортаничку цјелину вокално-корскога артивма, један музички преглед, који увијек има несамо своје импресијонистичко-артистичке циљеве него MH дидактичко-педатошке разлоте и сврхе. И доиста, појава, »Лисинскота« — и по признању највећега дијела наших модерних музичара — утиче блатотворно на нашу млаку концертну публику, која. је одувијек имала у себи додуше красних и широких али латентних захтјева; ОБИ се сад све више појављују у здравим облицима, па повољно дјелују и на она друштва која с почетка нису схватала, оправданост појаве »Лисинскога«. Интензивни рад »Лисинскога« дјелује благтотворно на. све стране, и изазива племениту утакмицу, која се одасвуд јавља. Заслуга је »Лисинскота« да је получио већ онај ступањ душевнота расположења у музичкој сали, кад долази до интимног контакта између стваралаца и слушалаца. Још године 1914, скандализира се публика услијед једноставне обраде пучке попијевке Добронића »Плава мома«, а једва двије године иза тога слуша с одобравањем и с једним нарочитим разумијевањем његов циклус »Неостварене љубави«, који је са својим захтјевима од оне прве пјесме удаљен на читаве миље. Необично одушевљење свију чланова, мушког и женског кора, омогућило је израдити и изнијети, за веома кратко вријеме, програме који својом садржајношћу и пуноћом изазивају удивљење и у страном свијету. Осим тога, уведена, је и зборна школа за све чланове, којом се получио јединствен виртуозитет, интонативни, атогички, и динамички. Једна душа, и један нарочити музички темпераменат, који је бесприкорном дисциплином подложен у свему коровођи, реатирајући на све што он од њега, захтјева. а

Већ у јесен године 1918, могао је »Лисински« да, овако узтојен, пође у Беч пред свјетску критику, у прву ватру, из које се побједоносно вратио, користећи на овај начин и пјевачком умјетношћу угледу нације. У зиму 1920, гостовао је »Лисински« у Чешкој и Пољској (Праг, Плзењ, Брно, Краков), те је и та турнеја донијела значајне успјехе и за »Лисинског« и за југословенске композиторе.

У прољеће 1921, позван је »Лисински« да концертира, двије вечери |

у Бечу, са два програма, с програмом југословенских композиција и с програмом свјетске литературе. Уз сасвим нови програм југословенских дјела, примио је »Лисински« овај позив, и успјех је био прве вечери знатан за југословенске композиторе, а друге вечери за само друштво. Једнодушни суд бечке критике наглашавао је,

271