Nova Evropa

u našoj boli da nadje svoju, u našoj čežnji da uguši svoju, u паšem pravcu da zahopa suvoj, hao cvet najlepši, najšareniji i najmirisniji u bašti, čije smo Phorenje hranili i pojili najboljim uveh što smo imali;

pesma -šfo je hoćemo da pevamo je pesma lepote i ideala, što hrunišu život hao zora dan, i daju mu jedini smisao, —

na vrhuncu pobPrefa našega fražimo Fralja, hao vršab na streli, na čijoj smo fetivi zapeli udove i živce naše;

gde nam je miropomazani brat, da sjaji ispred puka, Бао ата Еорса na haljini muža, ~ : i

kralj naš nam je uzbudjena potreba naša, nezajažena glad, i nepostignula svrha, i.

fahkovog Pralja hoćemo, Phroz hotenje ба faho shvatamo, i činimo sa njime celinu bića, pa dajemo životu uredjenje, a uredjenju duh, — i |

zato pevamo pesmu o Pralju, i uzrujani do dna duše пејазтит пароrima, mi imamo samo jednu bojazan: da li smo pristupačni uhu i razumu, —

i pre nego šlo jedno fešho i uporno ćulanje zaluori usta i srca naša, pevamo pesmu o Pralju i bhraljevshoj hrui; i

da naša vojsba, najveća i najsiromašnija od suiju, prestane 5 пеslogom, pobedi Pavgu, udavi razdor, da naša vojska srdaca i duša stupi u nepregledne čete, stane u oho mlad, zvučan, neizbrojiv, i da se naša vojsba Prene na pufeve šfo neprestano čekaju i jauču, —

i da pred tom vojshom podje naš Kralj — — —

TL РОРОУТС.

386