Nova Evropa

зли

Књига ТУ, Број 1. 1. јануара, 1922

Jugoslovenska žena,

Tvrdimo, da bez Jugoslovenki nema Jugoslovenstva,

Ako ima da se izgradi, i da se razvije, nova jugoslovenska osobnost, onda proces postajanja mora biti najširi, da obuhvati sve slojeve naroda i sve staleže, — ne sme biti po izboru, odeljen, i mali, niti samo muški, nedo op šti, — Osim toga, život kao složeno zbivanje zavisi vrlo mnogo od ženskih, zavisi, može se reći — osobito kao zametak novoga — više od ženskih nego od muških, zato što ih ima više, što se teže pokreću, što su u blizini središta i jezgre, što su prosečno više zapuštene, bitno konzervativne, teško pristupačne вТедапјипа i strujama novim, — Najposle, rat u najširem smislu reči napravio je i od ženskih sasvim drugo nešto nego što su ikada bile, pre svega pomerio ih i gurnuo napred, iskrivio, raščerupao, pa i pokvario, i ozledio, Delovanje posledica rata oseća se još neprestano kao neko daleko i nejasno talasanje u dubini mase koju sačinjava ženska,

Ako je pretpostavka zanemarenosti i zaostalosti našeg ženskinja tačna, ako je starinski i zastareli elemenat naše kuće i naše porodice žensko, ako je u borbi oko novih vrednosti žensko predstavnik surove i nazadne prošlosti, ako je po eđoizmu i uskosti duše i srca naše žensko prototip separalizma i uzvišenosti kokošinjaka jednog dvorišta, ako naše rob-žensko daje preimućstveno sve ono što je azijsko i tursko u nama u čemu se »lepršamo«, ako je to sirotožensko mnogobrojno, neizvesno, sklupčano, polucivilizovano, zagonetno, a ipak kao takovo neka silna i nepoznata količina, agilno i aktivno u celokupnom našem dešavanju, — sve to govorimo samo u najkraće, — ako je dakle sve to tako, onda se pitamo: kako bi bilo moguće da dodjemo do novoga društva bez obzira i bez veza sa ženskom; kako je moguće, da se obasja, stvori, pronadje i odredi naš unutrašnji cilj bez toga; kako je moguće, da nadjemo svrhu u tome da budemo jedanput ljudi a da ne stane uz nas naša žena; i kako je moguće, da ne pitamo ženu a da hoćemo da razvijemo onu jedinu i najveću ljubav koja voli samo sve zajedničko i opšte?

Sležu nam se misli sve u jedan red i u jednu brazdu, i jasno nam je kao dan: da bez Jugoslovenki nema Jugoslovenstva !

1