Nova Evropa

иностранству нисмо употребили да се спремимо за мир, те да студирамо материјал за обнову производње у земљи, за коју смо имали поуздане извештаје да. је економски упропаштена. Максимирањем цена не решавају се одједаред, као чаробним штапићем, сва сва питања; већ ни зато што се не могу максимирати сва економска, добра, а ако се хоће то учинити са једним делом добара, намеће се одмах питање, где почети и шта је критеријум за оцену“ (ем тога, могу се одредити максималне цене, али нема те власти која би нагонила произвођача да своје производе износи на пијацу и да их уопште продаје.

Да би се дошло до неког решења проблема скупоће, прво што се има испитати и знати јесте: откуда је она, дошла. Навођени су већ разни узроци скупоћи, као смањење економских добара, спекулација и експлоатисање публике од стране несавесних лихвара, нагло повећавање радничких надница а смањивање радног времена, умножавање новчаница, без икакве подлоге, увов већи од извоза. H T. M. и т. д. Све је ово тачно, и сви ови узроци, поред осталих, довели су до данашње скупоће. Али и те узроке треба правилно схватити и оценити. Тако, например, треба имати на уму, да се скупоћа не састоји у томе што су рецимо повећане цене економским добрима, јер ако би неко који данас има 500 динара месечно могао да живи исто онако угодно као што је пре рата живео са. 100 динара, проблем скупоће не би постојао; већ се он састоји у томе, што је куповна снага потрошача са 200 динара мања од куповне снате предратног потрошача са 100 динара. Узроци скупоће дакле зависни су пре свега од решења других економских питања, и правилним решењем тих проблема скупоће би саме по себи нестало. Не треба. се, наравно, варати, да би се некаквим мудрим решавањем ствари убрзао могле вратити на предратне цене. Оно што се тражи, то је једино довођење у равнотежу куповне снаге потрошача са његовим приходима.

Да се ово постигне, не треба, рекао би човек, нарочито велике мудрости. Постоји у народној економији неколико закона који су тачни као математички аксијоми, а до којих се дошло дугим испитивањем читавих низова случајева, Један је од тих закона онај о понуди и тражњи. Др. М. Стојадиновић наводи, у својој расправици (»Борба против скуптоће«), као добар пример, зидање кућа у Београду: чим је дозвољена. слобода уговарања за новоподигнуте станове, наједампут се почело са зидањем зграда, и за наредне две године уложено је у зграде на 300 милијуна динара! Тада се тек увидела сва излишност доношења јуредбе о подизању Београда. Закон понуде и тражње познат је у целоме свету, па није потребно да га овде нарочито објашњавамо. Треба обновити производњу, до тога степена, да она подмирује сву потрошњу, и да још остане на претек. Извожењем сувишка наш трговачки биланс пео би се у нашу корист, новац би улазио у земљу, те би престала потреба штампаља нових новчаница. Уколико куповна снага новца бива већа, утолико економска добра падају у вредности, и само на тај начим пде се нормализирању цена. i