Nova Evropa

Још једна неуспела уредба. |

Талијански публициста 1. Фереро у својој књизи: »Европски рат«, која је изашла за време рата, констатује да ће се рат завршити када се побеђени сруши на. победиоца. Данас ми опажамо, и осећамо, сву тачност његових речи. Док смо још увек опијени победом и слатко се одмарамо на ратним ловорима, дотле су побеђени- Немци, свесни положаја у коме се налазе, отпочели одмах пуном паром рад на. обнови земље, са, енергијом којој се мора човек дивити, и која често као да је изнад њихове снаге. Фантом скупоће и глади иду под руку по Европи, која чека. чудо да је спасе из овога каоса. Смањена продукција, недовољно и лоше организована. транспортна средства, валутно питање и све што је с њиме у свези, посредно и непосредно, — све су то проблеми који интересују данас цео свет па наравно и нас. Један од тих проблема који у овоме часу све нас понајвише интересује, јесте проблем скупоће. Покушавало се и код нас да се он повољно реши, али досад без велике среће и, треба признати, без много умешности.

Ни последња уредба о сузбијању скупоће животних намирница и несавесне спекулације није привела проблем скупоће ближе његову решењу. Начин на који је Министарство за социјалну политику покушало да му се приближи, не изгледа нам срећно изабран. Члан 1, те уредбе, например, објављује: »Министар Социјалне Политике стара се да становништво краљевине буде снабдевено животним намирницама у довољној количини и по умереним ценама«. Шта значи ова декларација, стилски правилно срочена., у нацијоналној економији; У истом смислу могао би Господин Министар за социјалну политику објавити и то, да се он стара да буде довољно ваздуза за дисање! — Али, хајдмо даље. После оваке изјаре, очекивали бисмо, у идућем члану, да ће нам се објаснити. којим се мерама кани ово постићи, — дали Господин Министар има пуне магацине животних намирница, које ће продавати по умереној цени и тиме конкурисати трговцима на пијаци, те на тај начин обарати цену: Чекали бисмо да нам се саопште низ мера. којима, се унапређује обнова производње и земљораднику осигурава минимум цене, регулисава. саобраћај, стабилизује курс страних валута. Од свега тога ништа. Само се, као најглавније средство за. сузбијање скупоће, заводи максимирање цена и одклањање непотребних посредника, и — као зачин =— спомиње се потпора потрошачких и земљорадничких задруга. Не разумемо, чему се заводи код нас максимирање цена, када је тај систем пропао свуда где је покушан, те се није могао одржати ни код нас ни за време непријатељске окупације, када је државна власт имала кудикамо већи ауторитет војног режима.

Наши управљачи као да смећу с ума да проблем скупоће није проблем за себе одвојен, нити се као такав може решавати за себе. Он се јавља заједно са читавим низом економских питања која искрсавају после рата, а за чије нас је решавање мир затекао несолремне, исто онако као н рат 1914 године. Време проведено у

50