Nova Evropa

их је прорачун предвидео; уколико ни то не би достајало требало би, попут других држава, повисити порезну стопу код пореза, на. пословни обрт. Посматрајући и порезни развитак других држава, специјално у ово вадње време, видимо да се још нису ни издалека, исцрпла средства око увађања нових, специјално индиректних пореза. Тако Чешкословачка и Немачка имају порез на производњу угљена, за који је у Чешкословачкој предвиђен примитак од 1450 милијона ч. круна. А Аустрија је задњих дана увела порез на. Новчани промет, од којега се нада приходу од неколико десетака милијарди круна. у |

На крају да споменемо и утицај курса наше валуте на ситуацију нашег прорачуна. Већ смо рекли како пад валуте делује на повећање расхода. Али он делује и на повећање прихода. С падом валуте расту и царински приходи, специјално они од ажије на злато, а и извозна царина бива издашнија. Затим, код ниске валуте цене монополним артиклима редовно су веће, исто као што су трошаринске пристојбе знатно више. Побољшање валуте имало би дакле за последицу снижење у исти мах и прихода и расхода: за плаћање дугова у иноземству требали би нам знатно мањи износи при бољој валути, исто тако и за добаву материјала из иноземства; али би на другој страни, услед снижења ажије на злато, трошарине, те специјално извозне царине, приходи опет били знатно мањи. Осцилација валуте делује веома неповољно на. састав једнога. тачног прорачуна, тако да се мора признати да је у овако доба необично тешко саставити прорачун који би одговарао стању ствари ма и за два месеца а камо ли за читаву годину дана, и то још унапред. И за то бисмо ми препоручили, са формалне стране, састављање једног двоструког прорачуна: у једноме сви издаци који су редовни и који се апсолутно морају извршити (персонални издаци, и неки материјални као што су ови за саобраћајне установе и монополне артикле), а у другоме разне инвестиције. Исто би морало бити и са приходима: на једну страну сви приходи који су сигурни и који ће несумњиво да уђу, (њихова висина морала би поуздано прећи и покрити све издатке редовнога прорачуна); са оним што преостане по покрићу редовних издатака, и са евентуалним изванредним приходима, имали би се онда покрити расходи прорачуна за инвестиције. Те би се инвестиције онда тек могле онако изводити како допуштају средства која нам стоје на. расположењу.

Према свему, дакле, наша финансијска ситуација, премда 03биљна, није, како рекосмо, ипак десператна. Са. мало више енергије и умешности равнотежа би се дала за релативно кратко време по-

стићи. Иво Белин.